Pozorišni projekat, po tekstu Tamare Antonijević, Bojana Đorđeva i Tanje Šljivar bavi se nasleđem dvadesetog veka iz perspektive tri revolucije koje su ga obeležile i promenile čovečanstvo. Reč je o revoluciji umetničke avangarde, komunističkoj i seksualnoj revoluciji, koje ukidaju prethodni poredak, i zahtevaju duhovnu, materijalnu i telesnu emancipaciju čoveka. Kako se odnositi prema nasleđu emancipacije u duboko reakcionarnom vremenu, kada se osvojene i proklamovane slobode i tehnološki napredak koriste za promociju konzervativnih društvenih struja, ili se čak, zajedno s naučnim dostignućima poriču, potiskuju, smeštaju u arhive i sklanajaju iz javnog diskursa u kom je naizgled na „slobodnom tržištu ideja“ dozvoljeno reći sve i bez posledica, pitanje je koje postavlja ova predstava.
Te teme artikulišu figure troje stvaralaca iz dvadesetog veka: Margerit Diras, Oskar Davičo i Pjer Paolo Pazolini, koje kao opsene, duhovi, zauzimaju naš scenski prostor. Promišljanjem njihovih dela, života i političkog angažmana nastaje vizuelni, jezički i izvedbeni tekst predstave. Davičo, nadrealista i komunista erotizovanog jezika koji buja nezaustavljivom snagom pobune, Diras sa anoreksičnom, razarajućom rečenicom kao vrhunskom erotikom teksta i tela, i Pazolini u potrazi za svetim, narodnim, i sa prezirom prema konzumerizmu, kao svedoci, proroci i kritičari dvadesetog, rešetaju naš dvadeset prvi vek slikama, pitanjima i tvrdnjama. Rad na predstavi je započet nedelju dana pre proglašenja pandemije a premijerna izvođenja su zakazana tačno godinu dana kasnije. Da li nas je godina, u kojoj smo bili ne samo svedoci već i direktne žrtve urušavanja i nestajanja ruina zdravstvenog i socijalnog sistema, odvela dalje od ove tri figure, ili smo im, naprotiv nikad bliže? Između zaboravljenih revolucija dvadesetog veka i „normalnosti“ koju smo napustili suočeni sa pandemijom, Diras, Davičo i Pazolini nam se vraćaju, ne samo kao utvare prošlosti ili proroci onoga što nam se već dogodilo, već kao nekolicina od brojnih glasova koji izranjaju iz kakofonije prostora društvenosti – teksta, filma i poezije, ali i ulice, haustora, čamaca za spašavanje ili društvenih mreža.
“Seks-umetnost-komunizam” je koprodukcija Bitef teatra i Udruženog umetničkog rada u okviru projekta Create to Connect – Create to Impact. Predstavu je podržao Fond Kreativna Evropa Evropske Unije.
U predstavi igraju: Vladislava Đorđević, Slaven Došlo, Miloš Timotijević, Tamara Pjević i Đorđe Galić.
Autorski tim čine: Siniša Ilić (scenografija), Maja Mirković (kostim), Luka Papić (muzika), Čarni Đerić (scenski pokret), Dijana Marojević (scenski govor), Katarina Vojnović (organizacija), Milana Matejić (asistentkinja reditelja) i Igor Milakov (asistent organizacije).
Fotografije: Aleksandar Danguzov
