Ovo je priča o ljubavi koja je menjala dvoje mladih ljudi, stavljajući ih pred različite izazove, iskušenja, provocirajući sve one emocije koje se kriju iza naših često pogrešnih uverenja koja “ponesemo”, uglavnom iz detinjstva. Neke ljubavi su lekcije, neke ljubavi nas nauče kako zapravo može istovremeno biti najlepše, ali i najteže voleti osobu koja nije za nas. I kako je naposletku, nekad zaista najbolje odustati. “Izvoli” je peti roman Jelene Nikolić. Nakon romana “Granice slobode”, “Epizoda”, “Vreme-reči-prilike” i “Iza kamere”, Jelena pred čitaoce, ma koliko zvučalo kao kliše, stavlja deo svoje duše. “Izvoli” je savremeni roman koji je zapravo svevremeni.
Priče o toksičnim emotivnim odnosima uglavnom su univerzalne. Primećujemo da postoji određeni model. Ljubomorne scene, kontrola, gubitak samopouzdanja, a opet vezanost koja nam ne dozvoljava da iste napustimo. Ono kada niste srećni kraj nekoga, a ne možete da zamislite život bez njega. Iako su takve priče donekle univerzalne, ova priča po mnogo čemu je posebna. Jelena nas svojim prepoznatljivim stilom “uvlači” u život Njega i Nje; život u svakom svom obliku, a to podrazumeva sve- smeh, suze, patnju, radost pri trčanju u nečije naručje, strah pri pomisli da ćemo biti ostavljeni, neprospavane noći, duge razgovore koje obavljamo sami sa sobom, teške razgovore koje obavljamo sa najboljom drugaricom, iskrene razgovore koje obavljamo sa kolegom sa posla, iscrpne razgovore koje pokušavamo da obavimo sa osobom koja nas uporno ne čuje i koja nas više ne vidi.
Postoje dve rečenice koje zapravo provejavaju kroz ceo roman: “Nikada se nemojte stideti onih trenutaka u kojima niste imali samopouzdanja. Niste vi krivi što vam je neko koga volite glasno rekao da ne vredite, a vi ste mu poverovali”. Međutim, autorka ovde ostavlja prostor da čitaoci priču sagledaju iz svog ugla. Zapravo, sama priča nekako i ne traži da biramo strane (“nije priča o krivcima, već o krivici”) već da shvatimo da možda, ponekad, ono što je najbolje za nas nije i ono što mi u datom trenutku verujemo da nam je potrebno. Da svako voli na svoj način podstaknut sopstvenim uverenjima o onome šta ljubav jeste. I to je sasvim u redu.
“Izvoli” je priča zahvaljujući kojoj učimo da volimo drugog, ali pre svega sebe, baš jer jasno možemo videti šta se sve dešava u odsustvu te ljubavi: “Gubitak ljubavi je težak, ali oprostiv, ali gubitak poštovanja je nešto što je nenadomestivo.” Ako ste mislili da su ljubav i potpuna predaja slabost, ova priča će vas uveriti u suprotno. Samo hrabri upuštaju se u velike ljubavi za koje su u stanju da otkinu deo duše i zauvek ga ostave onome za koga su u nekom trenutku svog života verovali da je vredan ljubavi. Samo hrabri se, uprkos bolu, nikada ne pokaju zbog toga.
Jelena Nikolić, svima nama dobro poznata kao Kontrakulturna, rekla je da neće davati nikakve intervjue povodom ovog romana. Kad pročitate knjigu, shvatićete da ne bi bilo ni potrebno. Svaka dodatna reč bila bi suvišna, a svaki pasus ove knjige navešće vas da razmislite o svim odnosima sa ljudima u svom životu, a ne samo emotivnim partnerima. Na posveti mog primerka piše “Nekog uvek boli više”… Možda je stav da nije ljubav ako nije bolela, diskutabilan, ali ono što je sigurno jeste da nije bio život ako nije bilo bola, baš kao i radosti. Vama ostaje da pročitate “Izvoli” i donesete svoje zaključke.
Fotografija:Kontrakulturna/Instagram
Tekst: Vladislava Milovanović Milošević
