Scenario : Danis Tanović, Nikola Kuprešanin
Režija: Danis Tanović
Igraju: Branko Đurić. Izudin Bajrović
U bioskope je stidljivo stigao najnoviji film bosanskohercegovačkog reditelja Danisa Tanovića “Deset u pola”. Samo ime filma nam kaže šta bi trebalo da očekujemo od ovog ostvarenja: “dobri duh Sarajeva” i laganu komediju o “malom čoveku.”
Radnja filma je smeštena u 2020. godine u jeku pandemije koronavirusa, što se da primetiti po nošenju maski i kafedžiji (Goran Navojec) koji manijakalno dezinfikuje stolove. Enes (Branko Đurić) vlasnik jedne od najboljih ćevabdžinica u Sarajevu, predlaže svom najboljem prijatelju, takođe vlasniku ćevabdžinice u komšiluku Izetu (Izudin Bajrović) da pokrenu novi posao, što ovaj kategorički odbije. Izet planira da se penzioniše uskoro i želi da ostavi posao ćerki (Helena Vuković) magistarki kulinarstva. Iziritiran jedno jutro problemima Enes, u želju da na miru popije kafu, pošalje mušteriju kod Izeta u ćevabdžinicu, ne sluteći da je to poznata hrvatska influenserka Gordana Matković (Anja Matković) koja će njegove ćevape pohvaliti u svom blogu nakon ćega će mu posao preko noći “procvetati.” Ovo izaziva revolt kod Enesa i ostalih ugostitelja, koji već pritisnuti finansijskim krahom, odlučuju da “ukrste” viljuške i noževe i organizuju takmičenje u pravljenju ćevapa, u kom bi trebalo da učestvuju sve ćevabdžinice u Sarajevu.
“Deset u pola” ima holivudski scenario začinjen sarajevskim šarmom. Pored glavne teme nadmetanja u najboljim ćevapima u gradu, imamo kao B zaplet nespretno umetnutu romantičnu priču o ljubavi između Izetove ćerke Lane (Helena Vuković) i Enesovog sina Orhana (Kerim Čutuna), kao i sporednu priču o Enesovom pokušaju započinjanja biznisa. Na prvi pogled, druga priča bi bila najinteresantnija za gledanje, ali s obzirom da se domaća publika još uvek navikava na “light” teme, reditelj se odlučio za prvi temu. To je tipičnu komedija sa elementima socijalne drame, koja je od ovdašnje publike uvek toplo prihvaćena (a ruku na srce, nemamo mlade glumce koji su toliko popularni da bi privukli publiku u bioskopske sale). Uprkos solidnom scenariju i skromnog budžeta koji se primeti na prvi pogled, film odiše sarajevskom energijom i duhovitošću. Pored dobro poznatih glumaca, ima i debitanata, kao i pozorišnih glumaca koje su napravili sjajne epitzode i daju filmu na realističnosti. Bajrović fantastično igra dobroćudnog i flegmatičnog gazdu lokala, dok Branko Đurić kaska konstantno trudeći se da pobegne od sebe, ali ne uspeva da precizno izgradi lik Enesa, ambicioznog preduzetnika. Helena Vuković, kao Lana, je odmor za oči prirodnom lepotom i harizmom koja zrači.
Damir Šogolj prikazuje prelepe kadrove Baščaršije, tako da ovo ostvarenje izgleda kao turistička razglednica za glavni grad Bosne. Režija Danisa Tanovića se oslanja na glumačku igru kao i već pomenutu živopisnu scenografiju koja odiše vedrinom. Ovo je prvi posleratni film iz ove sredine koji sam gledala, u kome nema ni govora o ratu nijednom replikom niti kadrom srušene zgrade. Konačno, odahnuće mnogi!
Ne mogu reči da je “Deset u pola”vrhunski, ni u kom smislu, ali je zaista prijatan za gledanje u svojoj nepretencioznosti. Posle toliko “teških” i kontroverznih tema, tuča ispred blagajni bioskopa, oskarovac iz susedstva nas je počastio filmom koji osvežava kao hladna limunada na plus trideset stepeni.
Dragica Mačkić
