Tekst: Vladislava Milovanović Milošević
Serija “Azbuka našeg života” Jelene Bajić Jočić
Serija rađena po romanima “Azbuka mog života” i “Muška azbuka” Mirjane Bobić Mojsilović bavi se životima svakoga od nas. Gubljenje i ponovno pronalaženje sebe i svog identiteta,nešto je što u najvećoj meri karakteriše moderno društvo. Naravno, u svoj brzini naših života ono što najviše strada upravo je osnovna ćelija društva- porodica. Serija Jelene Bajić Jočić, napravljena po motivima dva romana naše poznate spisateljice i slikarke, bavi se, između ostalog, pitanjem zbog čega nam je ponekad toliko teško da živimo u istini, zbog čega neretko ne vidimo dalje od sopstvenih potreba, ega, gladi za više moći, pažnje, novca… Čini se da su nam međuljudski odnosi na poslednjem mestu, a zbog toga smo večito nezadovoljni- jer zapravo jedino u emocijama koje delimo sa ljudima jeste sreća. U ovoj seriji pronaći ćete delić sebe, delove života svih ljudi koje poznajete, ali ne plašite se- tek kada razumemo gde se nalazimo, možemo da se pomerimo i menjamo (na bolje).
Izložba “Velikanke srpske kulture” u Domu Jevrema Grujića
Dom Jevrema Grujića nas početkom svake godine obraduje nekom sjajnom izložbom u čast žena koje su oblikovale našu umetnost i kulturu. Tako smo prošle godine upoznali Poleksiju Todorović, a sada imamo priliku da se upoznamo sa životima Isidore Sekulić, Mine Karadžić, Anice Savić Rebac, Soje Jovanović, Ljubice Marić, Mage Magazinović, Vidosave Kovačević, Nadežde Petrović i mnogih drugih velikanki koje su ispisivale srpsku kulturnu istoriju i zahvaljujući kojima naša zemlja ima nesagledivo bogatu kulturnu zaostavštinu. Često neprihvaćene tokom svog života, ove heroine bile su istinske patriote i najbolje kulturne ambasadorke naše Srbije. Ova izložba samo je početak- kada izađete prepuni sjajnih utisaka, sigurna sam da ćete imati potrebu da se detaljnije pozabavite životom barem jedne od njih, kao i da ćete biti svesniji koliko je važno da se kulturna istorija osvetli iz ženskog ugla. Poseban segment izložbe čine radovi naših savremenih umetnica (Jelene Đurić, Irene Kovač, Tijane Radenković, Jelene Jelače i mnogih drugih), a pronaći ćete i fantastične suvenire brenda “Kakva ženska” (majice sa likovima naših velikanki, bedževe…).
Knjiga “Deca” Milene Marković
Kada je objavljeno da je roman u stihu “Deca” odneo NIN-ovu nagradu, verujem da su svi pohrlili ka knjižarama da vide o čemu je reč u delu Milene Marković, šeste žene u istoriji koja je dobila jedno od najznačajnijih književnih priznanja. Ovih dana sigurno popularan, ali trajno vredan, roman “Deca” govori o detinjstvu jedne generacije na prostorima gde se nažalost, nikada nismo osećali istinski slobodnim. Govori o tome da smo svi deca, ne samo tokom detinjstva- mi taj period života nosimo sa sobom, unosimo u svoje odrasle živote i živimo ga u svojim obrascima ponašanja. Priča o svetu koji je nestao, ali koji ipak nostalgično nosimo u sebi verujući da ima nade da se vrati.
Album “Nojeva varka” Marka Šelića Marčela
“Nojeva varka” je album koji se sluša baš onako kao kad čitate neki veoma dobar roman, po poglavljima- dakle, od prve do poslednje, šesnaeste pesme. Ovo je album-priča, i to priča posle koje sigurno nećete ostati ravnodušni. Nakon pesama koje su se još odavno izdvojile “Udahni”, “Flešbek”, čuli smo “Dvadeset”, “Fernweh” i “JBG”, posle koje nam baš nije bilo svejedno. Sa jedne strane, paradoksalno pesma koja govori o sveopštoj apatiji kao najvećoj pošasti našeg društva (ali i savremenog doba), postaje himna ekoloških protesta, ali i svih onih neizgovorenih protesta i borbi koji se već decenijama nalaze u nama čekaju da izađu. Moji lični favoriti, pored ove, “Dvadeset” i “Fernweh”- obe čista poezija kao što od Šelića i očekujemo; “Dvadeset” se sluša sa knedlom u grlu, ali nadam se i želim da verujem da će nas “prodrmati” da makar mentalno zdravlje shvatimo krajnje ozbiljno, da više ne okrećemo glavu i ne govorimo “pusti ga, on je uvek u depri ili nadrndan”, već da napokon probamo da malo više slušamo, a manje pričamo (o sebi). Slušajući “Fernweh” osetila sam sve što muči moju generaciju, sve razloge zbog kojih svesno ili podsvesno bežimo od vezivanja, ali naravno, sve ima i neku drugu stranu priče. Čućete. Šeliću, kapa dole za još jedno remek-delo!
Čitalački izazov: “Čitajmo žene”
Na Instagram stranici “Čitajmo žene” pokrenut je zanimljiv izazov za 2022. godinu. Naime, reč je o 12 izazova koji se tiču čitanja dela čiji su autori žene- knjiga čija adaptacija stiže u 2022.godini, žanr koji izbegavate ili nikada niste čitali, zbirka kratkih priča, kolekcija eseja ili knjiga pesama autorke koju do sada niste čitali, roman književnice koja je dobila Pulicerovu nagradu, knjiga koja ima manje od 200 strana, roman književnice koja dolazi iz Nigerije, Japana ili Dominikanske republike, magijski realizam, knjiga nominovana za Goodreads nagrade u 2021. godine, knjiga koja se bavi temom mentalnog zdravlja, nefikcija vezana za vaš hobi ili posao, roman čija se radnja odvija u zemlji koju biste voleli da posetite i knjiga koju je objavila mala izdavačka kuća. Neke od izazova sam već ispunila (ne samo ove godine), pa vam od srca preporučujem: “Stakleno zvono” Silvije Plat, “Kako sačuvati zdrav razum u vreme podela” Elif Šafak, “Neukroćena”Glenon Dojl (kada je reč o knjigama koje se bave temom mentalnog zdravlja), “Obrazovana” Tara Vestover, “Male žene” Luiza Mej Alkot.
Film “Ajfel”
Napokon film koji, iako i te kako ima elemente “klasičnog ljubića”, zapravo je mnogo više od toga. Priča o Parizu, onakvom kakav je bio pre čuvenog spomenika pred kojim zastaje dah i kojem se divi čitav svet. Ljubavna priča, ali sasvim realna, onakva kakvu možemo da zamislimo u to doba, ali i danas, iza koje stoji snaga, upornost, trud i vera da se jedan civilizacijski projekat iznese do kraja. Možda samo ludi idealisti veruju da ljubav pokreće tako velike stvari, ali to tako treba da bude- jer takvu ljubav samo retki imaju privilegiju da osete. U svakom slučaju, sve preporuke za ovaj film koji je ovih dana na našim bioskopskim repertoarima.
Naslovna fotografija: Azbuka našeg života- TV serija, Instagram
