Tekst: Vladislava Milovanović Milošević
Foto: academie_du_luxe, Instagram
Film Sylvie Ohayon, iako nazivom “Visoka moda” asocira prevashodno na glamur, na sve ono što se dešava iza kulisa velikih modnih kuća, ipak najmanje govori o samoj modi, barem ne na način kako je mi svakodnevno percipiramo. Ovaj film tretira modu kao način da svetu (pri)kažemo ko smo, ali se mnogo više bavi osećanjima i međuljudskim odnosima.
Iako na prvi pogled modni, ovo je film zbog koga ćemo shvatiti da je važnije ono što nosimo u sebi nego na sebi, bilo kom staležu da pripadamo. Ester, koja je na kraju svoje krojačke karijere u Dior-u, jednoj od najprestižnijih modnih kuća u svetu i Žad koja od devojke koja joj na prevaru krade tašnu postaje njena saradnica u ateljeu, a zatim i druga ćerka, zapravo menjaju jedna drugu u najboljem smislu reči.
Epidemija usamljenosti ne zaobilazi ljude. Ni one koji rade u velikim modnim kućama, ni one iz geta i sa margine. Na kraju dana, svi smo ipak samo to- ljudi. Oni koji u krevet odlaze sami sa svojim brigama ili na nečijem ramenu da te brige podele. Žad osim što od Ester (i njene bliske saradnice) uči krojački zanat, ona uči i o tome zašto je važno da vas “rad radi”, kako posao može da postane više od posla- strast i život, kako istinski živeti sa svrhom. Sa druge strane, Ester uči od Žad da je sam život veći od karijere i kako svrha ponekad nema (nikakve) veze sa karijerom. Zbog majčine depresije, Žad gotovo da ne uspeva da ostvari bliži kontakt sa svojom majkom, dok, sa druge strane, zbog karijere, Ester sasvim zapostavlja odnos sa svojom ćerkom.Jedna u drugoj ne samo da vremenom pronalaze taj odnos, već ih odnos koji postepeno uspostavljaju na kraju vodi do toga da požele da se zbliže, Žad sa svojom majkom, a Ester sa svojom ćerkom. Čitave priče ne bi bilo da Ester nije kod Žad videla potencijal i mogućnost promene (iako je u njoj u početku videla možda samo zgodnu priliku za beg od usamljenosti), a ni da Žad nije poželela da se kroz njihov odnos menja.
Balans između karijere i privatnog života koji možemo posmatrati kao posebno žensko pitanje od trenutka kada su žene stekle pravo na obrazovanje i rad, ovaj film tretira iz jednog specifičnog, psihološkog ugla. U našim životima, svaka osoba koju na bilo koji način sretnemo, ima svoju ulogu, čak i kada na prvu ne možemo da je vidimo. Da bismo jedni druge zaista videli, moramo se upoznati sa životom osobe preko puta nas, biti spremni da se kroz nju suočimo sa sobom kao kada se ogledamo i da, bez straha, priznamo sebi šta je ono na čemu treba da radimo.
“Visoka moda” je oda savršenoj nesavršenosti: baš kao što je pitanje stila duboko lično, ali istovremeno i nešto što može biti naša poveznica sa drugim ljudima ( i na prvu to svakako jeste), tako koliko god ličnih priča iza onoga što živimo ili predstavljamo svojim životima stoji, mnogo više toga nam je zajedničko nego što to možemo da zamislimo. Ovaj film nas podseća na to da savršenstvu nije neophodno ni težiti. Ali bliskosti svakako jeste, preko je potrebno.
