Tekst: Vladislava Milovanović Milošević
“… Znaš mamo, na dnu moje duše ima jedan plamičak kao kandilo koje se nikad ne gasi- uvek je živo, treperi, a to je Srpstvo. Ni jednu varoš ne volim kao što Beograd volim rano ujutru i nigde mi nebo nije lepo noću kao iz naše avlije!”, pisala je Milena u jednom od brojnih pisama koje je razmenila sa svojom majkom, Danicom pokazujući da je nostalgija za rodnom zemljom nikada nije napuštala.
Budući da je po majci, Milena potomak dinastije Karađorđević, a po ocu Brunu, glumcu i kompozitoru, Italijanka, ne iznenađuje što je spoj ovih dvaju različitih kultura iznedrio umetnicu izvanrednog talenta i vizionarskog duha, koja je u mnogo čemu bila ispred svog vremena. Milena Pavlović Barili nije samo božanstveno slikala, već je imala i dar za poeziju, a prvu pesmu napisala je (na maternjem jeziku) kada je imala sedam godina. Poeziju je pisala i na italijanskom, španskom i francuskom jeziku. Dobila je izvanredno slikarsko obrazovanje, ali je i njen neverovatan talenat doprineo tome da ova slikarska čarobnica izlaže u najprestižnijim evropskim galerijama- u Londonu, Parizu i Rimu, a onda i u Americi- u Njujorku.
Sa samo dvanaest godina završila je Umetničku školu u Beogradu. Zahvaljujući tome što se lažno potpisala kao muškarac i bila jedina naša predstavnica nadrealizma između dva svetska rata, bila je prva žena koja je primljena u klasu slikara Franca fon Štuka na Minhenskoj akademiji. Ceo njen život bio je obojen umetnošću. Muzika je bila porodično nasleđe: majka Danica, pijanistkinja i otac Bruno, kompozitor, odmalena su je uveli u čudesni svet tonova, pa je u njenom životu i ova umetnost zauzimala izuzetno važno mesto. U muzičkim delima, Milena je često pronalazila inspiraciju za svoje slike. Muzika italijanskih kompozitora nadahnjivala ju je tokom stvaranja. Slušala je i popularne izvođače kao što su Mami Smit, Luj Armstrong, Besi Smit, Beni Gudmen, Bili Holidej i Žozefina Bejker, koju je čak u zanosu igre predstavila na jednoj svojoj ilustraciji. Iako je savršeno svirala klavir, njen smisao za likovno izražavanje, majka Danica odlučila je da podstiče u pravcu likovne umetnosti.
Podjednaku strast za stvaranjem Milena je osećala u svim kulturnim sredinama u kojima je živela. Različite kulture spajale su se u njoj ostavljajući specifičan trag na njenim umetničkim delima koja u njenom prepoznatljivom stilu oslikavaju razne ambijente i predele. Po evropskim prestonicama uglavnom je putovala sa majkom Danicom, koja je bila u potpunosti posvećena ćerkinom životu.
Milena je izlagala tokom dvadesetih godina u Beogradu, tridesetih u Parizu, Oslu, Hagu i Njujorku, četrdesetih u Njujorku i Vašingtonu. Njeni radovi bili su inspirisani različitim motivima: od antike do renesanse, ne samo univerzalnim simbolima, već i aktuelnim likovima. Međutim, uprkos izuzetnom obrazovanju, bogatom iskustvu i neospornom talentu, u svojoj zemlji nije uspela da se zaposli kao nastavnica crtanja. Slično sudbini brojnih naših velikanki, naša sredina nije joj oprostila kosmopolitizam, nije je uvažavala niti priznavala tokom života i kao da se ovde nije osećala dobrodošlo.
Njujork je za Milenu bio jedan sasvim novi svet. Lebdeći neprestano između dve sredine, Srbije i Italije, svoju sreću naposletku odlučila je da potraži u Americi. Imala je tada samo trideset godina, a doživela toliko susreta, novih poznanstava, izložbi, naslikanih dela, nacrtanih skica, napisanih pesama i pisama. Posebnu pažnju privlači sve ono što je Milena uradila za modni svet, o čemu se kod nas zapravo znalo vrlo malo. Radila je ilustracije za prestižne američke modne časopise- Vogue, Town and Country, Glamour i Charm. Njena ilustracija za naslovnicu “Voga” (1. april 1940. godine) postiže ogroman uspeh. Ova dela su mnogo više od ilustracija, reč je o pravim, originalnim umetničkim delima. Milena modu izjednačava sa umetnošću: njene ilustracije, modni dizajn, reklame za šminku, očaravajuće su zahvaljujući brojnim detaljima koji poseduju važnu simboliku. Pozadinu modnih kreacija čine pejzaži, konjanici, baloni, deca koja se igraju i bajkoviti predeli njenih snova.
U svom radu “Studija o visokoj modi i visokoj umetnosti”, istoričar mode Stefan Žarić bavi se Mileninim modnim ilustracijama i njeno stvaralaštvo, u tom pogledu, deli na nekoliko faza: beogradske, pariske i njujorške modne ilustracije. Ukratko, “beogradska faza” odnosi se na Milenin boravak na kraljevskom dvoru od 1923. do 1926. godine gde se Milena prvi put susreće sa visokom modom, čiji su glavni konzumenti kraljica Marija i kneginja Olga. Pored izloženosti kraljičinom i kneginjinom modnom ukusu, Milena interesovanje za modu razvija i na Kraljevskoj umetničkoj školi u Beogradu. Iako malobrojne, svega tri sačuvane modne ilustracije koje Milena stvara u Parizu svedoče o njenom neprestanom brisanju granica, ovog puta između nadrealizma, magijskog realizma, metafizičkog slikarstva, antičkog nasleđa, visoke mode i holivudskog kostima s početka tridesetih godina prošlog veka. Kada 1931. godine Milena prelazi u Pariz, nastaju i kultne modne fotografije koje svedoče o pozicioniranju Mileninih malobrojnih pariskih modnih ilustracija u okvire umetničkog i modnog miljea Pariza s početka četvrte decenije prošlog veka. Ilustracije koje nastaju do 1942. godine afirmišu modnu ilustraciju kao vid čiste umetnosti. Naslovljene su poetičnim, sanjalačkim naslovima poput Plave, zagasite i tamne tkanine, Poetične ružičaste i crvene ili Kupanje Venere. Motivi na njima, poput biste na ilustraciji Kalup lepote ili Degaove balerine i slikarske palete sa ilustracije Dizajn letnje obuće takođe sugerišu sintezu likovne umetnosti i mode.
Bila je krhkog zdravlja. U Americi je 1944. pala s konja i povredila kičmu, a u noći 6. marta 1945. godine, iznenada je umrla pod još uvek ne sasvim razjašnjenim okolnostima, ali zvaničan nalaz kaže da ju je izdalo srce. Nakon smrti svoje jedinice, majka Danica sva njena dela i rodnu kuću u Požarevcu poklanja državi, a u njoj se danas nalazi Galerija Milene Pavlović Barili.
Fotografije: Milena Pavlović Barili, Instagram stranica
