U 5. po redu Poetskom duelu rezultat je bio 9:8 za Manjka, čime je povećao prednost na 42:39 u broju prodatih knjiga, a 3,5:1,5 u pobedama. Ali, izveštaj nam donosi Neda Fabri.
Multiple Intelligences Theory by Howard Gardner sinoć je još jednom potvrdjena u praksi kroz izvanredan poetski dvoboj i umetnički dogadjaj u maestralnoj interpretaciji autora Žikice Miloševića i Vladimira Manjka. Originalni dvoboj lišen bilo kakve sujete ili arogancije, što je danas retkost. Prava muzika za dušu!
I Oscar Wilde i Branko Miljković i Niče, ali i Hugh Grant (perfect British English), a pre svega on, Žikica Milošević sebi svojstven, erudita, novinar i putopisac, muzičar, odmeren, kreativan, originalan, nezasitog duha u večitoj potrazi za pravdom, “voajer života, brbljivi posmatrač uvek na granici nikad preko nje,” kako autor sam sebe opisuje u zbirci pesama “Buntovnik bez bunta”. Možda i buntovnik sa razlogom ali ponekad i “wonderwall”, enigma i za druge i za sebe.
Sjajna zbirka pesama još interesantnijih korica i originalne biografije, surovo realna ali i potresno emotivna, iz koje samo iskoči pesma “Krik” kao univerzalni vapaj protiv svega što ograničava slobodan duh.
Ništa manje intrigantan Vladimir Manjko, “univerzalni genije” kako ga je nazvao profesor iz srednje škole, ekscentričan i briljantan interpretator svoje pomalo provokativne ali duboko emotivne poezije, u beskrajnom begu od svakodnevice i u stalnoj potrazi za višim smislom života.
Foto: Neda Fabri, Vladislava Milovanović Milošević
