U ponedeljak, 18. jula, u 20 časova, u Galeriji SULUV, biće otvorena izložba slika „Velika arkana“ Zorana Tairovića. Posetioci će izložbu moći da pogledaju do 29. jula 2022.

Ciklus slika ,,Velika arkana” Zorana Tairovića oslonac ima u autorovom dobrom poznavanju umetnosti majstora raznih epoha, kao i njegovom umeću da se nadoveže u korpusu simbolističkog stvaralaštva i, istovremeno, oblikuje sopstveni izražajni modus. Rezultat su monumentalne slike, bazirane na ličnom iskustvu prethodnih ciklusa, kao i na mladalačkim atributima evropske riznice fresko slikarstva, još od opštih tipova likova. I još važnije, slike koje oživljavaju anđeoske potencijale. Pažljivom posmatraču i poznavaocu umetnosti neće promaći kreativno linkovanje Zorana Tairovića sa majstorima slikarstva od Antonija Solarija il Zingara, predstavnika napuljske škole, preko Karavađa do Ota Milera i Pikasa, koje prepoznajemo kao umetnike Rome ili pak romskog stanja duha, u evropskoj novovekovnoj kulturi, i inicijacija revizije istorije umetnosti ovog perioda i podneblja. Nije to dijalog, već procesualna zagonetka zamršenih puteva i kodova, imaginarnog (ogledalskog) i realnog, koja nas, u krajnjoj liniji, dovodi do pitanja – ko smo, zapravo, mi, Evropljani, i čemu to, danas, težimo. Odnosno, kakav je položaj svakog od nas, kao subjekta, u svetu koji nas okružuje i definiše.”

Ljubica Jelisavac, istoričarka umetnosti (AICA Srbija)

REČ AUTORA

„TAROT, VELIKA ARKANA“

Umetnost  je put koji stoji pred nama, ali takav put koji smo mi već nekako prešli, inače se ne bismo znali kretati njime. To je samo jedno od mnogih određenja ove izložbe koje nalazimo u promišljanju i  delu i koje možemo rekonstruisati iz njegove faktografije, nauke o umtenosti, istorije umetnosti, filozofije i intuitivnog misaonog eksperimenta. U ovom ciklusu to određenje je i nekako konkretizovano. ”Velika  arkana”  nije samo jedan put, nego se radi o mnoštvu puteva, i to vrlo maglovitih i zamračenih… Ovde se prelamaju neuralgične tačke, dobra i zla. Tako se eksplicitno pojavljuje epoha koja svojom faktografijom postavlja pitanje krivice te suočavanje sa sopstvenom odgovornošću i odgovornošću  drugih koji su se u XX veku stekli kao svedoci, koji su se protivili nacistima zbog strašnog zločina koje su počinili. Romi su svakako ostali nemi u saopštavanju svoga stave u najboljem smislu postal su pripadnici “unutrašnje emigracije”. Romsko pitanje je pitanje krivice koje niko nije postavio.

U ovom ciklusu  prenos informacija na bazi siboličke slike  je  ono što razvija i dijagnostikuje postulate u  “slikarskom  postupku” koji nema karakter političke publicistike nego je na delu konzistentno teorijsko razvijanje vlastitih uvida i mogućih solucija problema savremenog sveta transmitovanog  kroz istorijske uzore” korisnika Tarota”  od prve  renesansne škole slikarstva, “Napuljske škole” Antonia Solarija il Zingara preko Mikelanđela Merizi Karavađa do člana  grupe “Most” Oto MIlera.

Reč je o slikama koje svedoče i  razmatraju najdramatičnije političke pa i socijalne promene identiteta (evrpskih identiteta)  koje su se dogodile u period od XIII v. do XX v. Umetnost predstavlja  važan element konstrukcije evropskih identiteta ali  i prostor za  otklon istorijskih iskustava što predstavlja veliku opastnost po umetnost. Logično, nameće nepoverenje  u istoriji umetnosti koja dolazi iz pretpostavke opisane projekcije umetnosti kroz istoriju  kao instrumenta  nadnacionalnog poretka, globalnog ili evropskog…svejedno.

Sasvim prirodno  ovaj ciklus slika se  suočava  sa pitanjima humanizma, sociologije i antropozofije. U nadi da će se kroz ovaj temat  definicija istorije umetnosti  transformisati  u prošireni pojam “ono što je iza slike” otvara se. Prostor nužne revizije onog što je pripisano korpusu nacionalnog umetničkog nasleđa. To je je temat ciklusa “ Tarot, Velika arkana” , simboličke slike koje prenose informaciju o kretanju umetnika kroz pojam Hajdegerove šume sociologija i politika u izmaglici ideja XXI veka, kroz Jaspersov pojam krivice, Bojsov anganžman umetnika u društvu i politici, kroz  Habermasovu identitetsku Evropu u kolopletu šumskih puteva od fašizma do komuinizma bez istorijskog nasledja.

“Iza slike”

Nestanak vere u Boga ili u politički  sistem  uneo je osecaj  gubitka  prisutnosti  umetnosti. Ruganje, sarkazam i vulgarnost dobili su na važnosti i dobili primat  kao nužno prezentaciono stvaralaštvo na na delu iskazano kroz vidove zla koje kruži  svetom. Ovo vreme je kulminacija ovog fenomena. Umetnost je danas postala nemoćna i više ne prenosi nadu. To je zato što je zlo dobilo na važnosti a nije egzistencijalno ugrađeno u čovekovo biće, već reakcija na spekulatino. Zato konceptualno svet razumemo ali ga ne osećamo. Slika je izbačena jer ima rajski kontekst. Ostao je sadržaj iza slike. On pluta poput Lajbnicove monade i samo retki su u kontaktu sa suštinama “slike sveta”  koja u sebi nosi ideju, veru , nadu. Konteksti modernog sveta se referišu kroz čudan oblik revanšizma Bogu i političkom sistemu preteći srednjovekovnom torturom “dozirajući nas zlim tečnostima injekcije do koske“ koncentracionih logora XX veka. Naravno klasična slika više nije potrebna, nju preuzima ARABESKA. Ono što je ikonoboračko sklono je zaboravu. Ono što je ikonoklastno je apstraktno i dovoljno manipulativno. Prostor  “iza slike “ postaje žrtva na portalu geopolitike. Žrtva su umetnici anonimni protagonisti pakla.

Ova izložba je refleksija, “Napuljske škole”  koja u  ovom vremenu reafirmiše mišljenje u novu misao “iza slike” kao potrebu za revizijom bez dekadencije iako nasleđe postaje repromaterijal. Za misaoni eksperiment, metod kojim sam se, između ostalih metoda, rukovodio. Ovo vreme dekameronsko, daje prostor da se ravnopavno posmatraju u “slici sveta”  i COVID19 i Danteova Božanska komedija, da se pakao reafirmiše u korporativni kapital razliven vatrom i sumporom po radnicima nalik Bokaču ili pejsažima koncentracionih logora u Drugom svetskom ratu .

U  Novom Sadu, 20.10.2021.

Dr Zoran Tairović, akademski slikar

BIOGRAFIJA

Zoran Tairović (1966) – direktor Interkulturalnog teatra – Po obrazovanju akademski slikar i doktor interdisciplinarnih studija menadžmenta u primenjenim umetnostima, po stvaralaštvu multimedijalni umetnik, po delovanju aktivista. Dobitnik prestižnih svetskih priznanja za slikarstvo, autor prve romske opere i mjuzikla i mnogih nagrađivanih dokumentarnih filmova. Sa svojim umetničkim performansima učestvovao na mnogim značajnim festivalima i događajima u zemlji i svetu. Pokretač je i direktor međunarodnog festivala dokumentarnog filma sa romskom tematikom FROM koji se svake godine održava u Malom Iđošu.

Previous articlePop-rok parče Exitovog raja
Next articleGarden Sessions u julu – 7 koncerata u Botaničkoj bašti