Nadrealizam je možda jedini pokret koji se u srpskoj književnosti odvijao gotovo uporedo s istovrsnim zbivanjima u svetskim kulturnim centrima.
Tome je doprineo boravak mnoštva ovdašnjih umetnika u Parizu posle Prvog svetskog rata. Možda i zbog tadašnje retke opšte omiljenosti srpskog naroda – kao malog a osvedočeno smelog i pobedničkog – a sigurno zbog zajedničke potrage za načinom mogućeg umetničkog izražavanja posle fenomena iskustva tek završene svetske bojne, Marko Ristić, Solomon-Moni de Buli ili slikar Vane Živanović Bor srazmerno brzo su se združili s Andreom Bretonom, Lujem Aragonom odnosno Salvadorom Dalijem.
S obzirom na nemerljivo veću sklonost francuske kulture inovativnosti i njenu normativnost, te na razlike u političkim okolnostima u dve zemlje i, na kraju krajeva, u standardu, naravno da su tamošnja nadrealistička glasila i dela nastajala ranije nego ona u Beogradu. Časopis Littérature koji uređuju Breton, Filip Supo i bivši dadaisti Aragon i, kasnije, Pol Elijar, pojavio se još 1919, kad su u njemu objavljena i Magnetna polja prve dvojice, opera prima nadrealizma i automatskog pisanja kao njegovog oružja. Ivon Gol je u glasilu Surréalisme 1924. objavio prvi Nadrealistički manifest a dve nedelje kasnije Breton svoje istoimeno zasebno delo. U Beogradu 1922. nastaje časopis Putevi a 1924. Svedočanstva, ali ne kao zvanična glasila pokreta mada ih uređuju ili u njima sarađuju autori kojima je tada bliska njegova poetika poput Ristića, Rastka Petrovića, Dušana Matića, Stanislava Vinavera i Aleksandra Vuča. Da li tek ili već 1930, s obzirom na tadašnju diktaturu u kraljevini i jasnu revolucionarnu sklonost najvećeg dela potpisnika među kojima i Ristića, Vuča, Matića, Koče Popovića, Oskara Daviča, Đorđa Jovanovića i Vaneta Bora, objavljuje se almanah dvostruko znakovitog naziva Nemoguće–L’Impossible, koji u prvom broju donosi svojevrstan kolektivni manifest.
U međuvremenu je beležena značajna dvosmerna saradnja srpskih i francuskih nadrealista. Vrlo je logično što je Breton u prvim poratnim decenijama redovno prevođen u našim časopisima (osim u gore spomenutima, i u Književniku ili Pokretu) i da oni objavljuju i priloge Elijara, Aragona, Dalija, Ernsta, Miroa… ili što se slikar i pisac Andre Tirion boraveći u Beogradu pobrinuo za likovnu stranu almanaha Nemoguće–L’Impossible. Međutim, naš nadrealizam je možda domaći književni pravac koji je, prevodima na francuski, u svoje doba doživeo najveći izvoz. Između ostalog, prvi tekst Dušana Matića objavljen je na tom jeziku, na kojem su publikovani prevodi njegove poezije, u časopisu Le surréalisme au service de la Révolution, koji objavljuje i Ristićevu, kao i roman u crtežima Vampir Monija de Bulija – o kom je dok je boravio u Parizu pisano i s njim objavljen intervju – i njegov nadrealistički tekst stvaran direktno na francuskom, i koji beleži nastanak almanaha Nemoguće–L’Impossible.
Projekat realizuje Udruženje „HBO COLOR MEDIA EVENTS BEOGRAD“, a sufinansira ga Ministartsvo kulture i informisanja.
Autor teksta: Igor Marojević
