Da li je reč „retro-šik“ dovoljno precizna, i uopšte, da li je primenjiva na arhitekturu i urbanizam, možemo diskutovati, ali ako bi postojao arhitektonsko-urbanistički pandan tom pojmu u modi, onda bi to bila zgrada pod (pseudo)rimskim nazivom „Diana Palace“ u naselju nazvanom „Jupiter“, takođe krštenom po rimskom bogu. Ova dva božanstva, Diana i Jupiter, reflektuju drevnu istoriju Sremske Mitrovice kao jedne od četiri prestonice rimskog carstva u vreme Tetrahrije ili Četvorovlašća (uz Milano, Antiohiju i Trir), a hvale je vredno primetiti da su Rimljani imali samo šest prestonica (ove četiri pomenute, uz Rim i Konstantinopolj), te da je impozantno da je jedna bila baš u Sremu. Diana kao boginja lova je veoma poštovana i često se greškom navodi kao zaštitnica Sirmiuma, a Jupiterov hram se nalazi u centru grada; bolje reći, ono što je od njega ostalo posle Avara i ekipe.
Da premotamo u vreme sadašnje. U širem centru grada počela je gradnja najimpozantnijeg kompleksa zgrada od vremena socijalizma, ali na sasvim drugim osnovama i sa drugačijom estetikom, pod imenom vrhovnog rimskog boga, i protezaće se na širokom prostoru negdašnjih bašti između ulica Severni bedem, Kralja Petra I, Stari šor, Jupiterova i Jovana Cvijića, na površini od 11,3 ha. U ovom ogromnom građevinskom poduhvatu kojem je cilj zgušnjavanje stanovanja (Mitrovica je poznata po ogromnim baštama iza kuća, i to investitori danas koriste da naprave čitave komplekse bez oduzimanja previše zelenila gradu), najimpozantnija je zgrada upravo „Diana Palace“, u jednoj od glavnih ulica, Kralja Petra I, negdašnjem delu Železničke ili Kolodvorske ulice.
Diana Palace je kompleks od tri zgrade, od kojih je jedna frontalno okrenuta prema ulici, a dve se nalaze u zaleđu, spojene. Ono što je izdvaja od ostalih zgrada u novogradnji je to što su se investitori, firma „Roloplast Mošić“, koja se i sama bavi proizvodnjom vrata, prozora, roletni i cevi, odlučila da u svom građevinskom prvencu krene stopama održive izgradnje, uz jasne reminscencije na klasično nasleđe arhitekture Sremske Mitrovice. Fasada je, naime, projektovana tako da se savršeno uklapa u Stari grad, a takođe, za razliku od drugih, gde se eventualno posegne za (hvale vrednim rešenjem) fasadnom ciglom, ovde je fasada od bračkog kamena, kao na ulicama Budimpešte ili Zagreba, ili pak, Beča i Pariza, kako investitor navodi.
Ceo kompleks ima 87 stanova i 450 m2 poslovnog prostora (lokala), a većina je već prodata i tek je 20-ak još uvek neizgrađenih stanova u prodaji. Investitor navodi da nije bio cilj da se gradi „pametna zgrada“, jer većina kupaca to nije želela (samo jedan stan je „smart“), a ukupna površina je 9.200 m2. U unutrašnjosti kompleksa predviđene su zelene površine i staze.
Zanimljivo je da su arhitektonska rešenja delo više umova, dakle, brainstorminga svoje vrste, a rok za završetak radova je jun 2024, te ćemo vas tada izvestiti kako je ovaj „lendmark“ drevnog grada sa habsburškom patinom „izveden“ u stvarnosti. Malo je slučajeva da se kulturna baština čuva novogradnjom, ali ovo je jedan takav slučaj!
