Tekst: Žikica Milošević
Već je nekoliko (desetina) godina jasno da novca od prodaje muzike nema toliko koliko je bilo nekada. Prvo smo imali dvokasetaše pa presnimavanje sa kaseta, snimanje sa ploča na kasete, pa narezivanje diskova, zatim je došao Napster i Pirate Bay i ostali .mp3 servisi za torrente koji su opet davali mogućnost besplatnog dolaska do muzike, da ne govorim da su i kasete i diskovi već 30+ godina bili piratski. Ali, ništa nije osakatilo profite kao striming, te tako ostaju dve bitne stvari za muzičare da ostvare smisao od bavljenja muzikom, osim stvaralačkog – jedno su svirke a drugo je merch. Kada govorimo u svirkama, najbolje prolaze festivali, jer se tu mogu pronaći ljudi koji su radoznali, iako i koncerti sami po sebi privlače određene niše publike.
Foto: Vladimir Hirin/Vovka Chudinov
Sve je to odnedavno, na manje od godinu dana, pokazala mitrovačka agilna grupacija Art Front, koja je uz pomoć Hrvatskog doma, Katoličke crkve, Grada Sremska Mitrovica, kao i sponzora, uspela dovesti mnoga imena naše scene u dupke pun ex-Dom omladine, a zatim, trijumfalno, završiti sezonu 2022/23 prvim festivalom In Front of Art, odnosno Ispred umetnosti, koji je nastavio tradiciji mitrovačkih letnjih festivala koji su se održavali ili na Partizanu (Sokolski dom) ili na Gradskoj plaži. To što je posle 2016. taj festival misteriozno nestao da se ne pojavi godinama, priča je za sebe, ali su agilnošću probuđenog grada, Art Fronta i sponzora (Roloplast Mošić, Axioma Plus, Manguliner…) Mitrovčani bili u prilici da u avgustu 2023. budu posle dužeg vremena domaćini drugima na Partizanu, tokom četvorodnevne žurke za pamćenje. Idemo redom.
Foto: Vladimir Hirin/Vovka Chudinov
BAJAGA I INSTRUKTORI
Svojevremeno je Bajaga naglo postao popularan svojim „smešnim i romantičnim“ pesmama u Ribljoj Čorbi, profilišući se kao istaknuti autor („Kad hodaš“, „Muzičari koji piju“) da bi iste 1984. sa svojim „neozbiljnim“ pesmama na albumu „Pozitivna geografija“ osvojio srca bivših Jugoslovena.
Foto: Vladimir Hirin/Vovka Chudinov
Svoje prateće muzičare nazvao je prigodno „Instruktori pozitivne geografije“, od čega je ostalo samo ovo prvo, odnosno jedna reč. I kada tako gledamo, 39 godina karijere i promena Bajagu ne čini „jugoslovenskim Bowiejem“, ali je svakako umeo da pravi iskorake kad drugi nisu, da pravi zabavne pesme u najrazličitijim stilovima, da ima kreativne uspone i padove (vrhunac na prva 3, 4 ili 5 albuma, kako ko posmatra), i da bude heroj naših detinjstava. Bajaga je sa ekipom otvorio po vreloj mitrovačkoj noći festival u četvrtak 17. avgusta, i od 21h do 23h je održao junački koncert uprkos svim poteškoćama subjetivne i objektivne prirode, sa sve euforičnim Žikom i preciznim Loknerom. Nisu oni baš neki „stranci“ – Bajaga je stari Sremac, kao i Lokner (Zemun), tako da – iz Srema u Srem, nije dug put. Provozalisu nas celom karijerom, i publika je bila omađijana. To je naše detinjstvo i mladost – uz sve zamerke puritanaca, Bajaga nikad nije pledirao da bude Jim Morrison.
Foto: Vladimir Hirin/Vovka Chudinov
KOLJA I GROBOVLASNICI
Prvi dan beše kratak, ali je drugi bio nakrcan uzbuđenjima, jer se na stejdž (mejn i jedini, da budemo vickasti), popeo Nikola Pejaković – Kolja i njegovi Grobovlasnici, sve u svemu 9 savršenih muzičara koji su isprašili „američku“ svirku.
Foto: Vladimir Hirin/Vovka Chudinov
Naime, Kolja je kao i većina velikih umetnika, kontrdiktorna ličnost, pa je, iako je privatno veliki kritičar politike Zapada, veoma zaljubljen u američku ritam i bluz i rokenrol muziku klasičnog tipa (ali ovo ne samo on – svi koji zaista vole zapadnu kulturu su privatno prilično politički protiv, i ovo je jedno paradoksalno pravilo, već i u svetu, a ne samo kod nas). Kolja je vickasti mizantrop koji ima angažovane tekstove, a svirka je bila apsolutno besprekorna.
Foto: Vladimir Hirin/Vovka Chudinov
Duvačka sekcija koju je vodila Réka Albert i briljantni gitarista Voja Aralica „odvozali“ su nas, na daleki put Amerike sa bliskim temama, i čak i oni koji nisu previše zaljubljeni u amerikanu, morali su skinuti kapu. Fun fact: na kraju je ispred Partizana, nama prišao Voja, pružio nam ruku i rekao da se jako zahvaljuje i da mu je žao što ranije nisu došli u Mitrovicu jer je publika sjajna.
Foto: Vladimir Hirin/Vovka Chudinov
Nemaju vremena za after uz odlični Manguliner (i Podrigez, ništa manje odličan), već moraju za Banjaluku. Novosađani i Beograđani nisu bili lenji da dođu u velikom broju, B&B u Mitrovici su bili puni, svi su rekli da grad liči na neki morski (imamo i najbolju plažu, hvala, ko je ostao, video je), a objašnjavao sam gostima zašto „Manguliner“, mitrovačke duhovitosti kao što je moto „Hladno kao betonski svinjac“, i ime „Podrigez“. Morao sam, jer je Mangulinerova glava bila u svakom kadru, razveseljavajući ljude.
Foto: Vladimir Hirin/Vovka Chudinov
NIPPLEPEOPLE
„Ljudi od bradavica“ (imamo ih svi, nije li to zabavno, iako ne znam čemu će 50% čovečanstva) su nam došli kao zvezde večeri iz Zagreba, standardno maskirani. Pošto mi i dalje ne znamo (ili „ne znamo“) ko su članovi, u daljem tekstu ću se referencirati na „On“ i „Ona“.
Foto: Vladimir Hirin/Vovka Chudinov
Ona je bila nikad razgolićenija, ali s obzirom koliko je sparno bilo, i koliko je plesala, sasvim je opravdano, čak i da nije tako seksi. Zbog konstantnih primedbi da im je program „isti“ i da sviraju „na plejbek“, ovaj put su se Nipplepeople odlučili da pokažu, kao Kiss nekada, da su više od matrica.
Foto: Vladimir Hirin/Vovka Chudinov
Menjali su pesme, ritmiku, uvodili nove i neočekivane obrte i pasaže, videlo se da odlično pevaju uživo (i On je pevao), komunicirali su sa publikom vrhunski – bilo je tu i silazak u publiku, i smeha, i iskrene radosti da u Mitrovici imaju publiku, a takođe, i kulturni poslenici su dobili priliku da vide istinu: nije da nema događaja zato što ljudi ne izlaze ili neće da izlaze, već ljudi ne izlaze ili neće da izlaze jer nema događaja.
Foto: Vladimir Hirin/Vovka Chudinov
Čim ima događaja, evo ljudi iz Mitrovice (i okoline na 100km) u hrpama – kao kad podignete kamen a tamo stotinu životinjica koje niste ni znali da su tu. Nipplepeople su odsvirali i omaž „Vranjanki“ Staniše Stošića, a ubacili su i The Ting Tings („That’s Not My Name“) u svoju plejlistu kao delić pesme. Vrhunski, i siguran sam da se vidimo opet, dragi Zagrepčani.
Foto: Vladimir Hirin/Vovka Chudinov
PARTIBREJKERS
Legenda naše scene koji je svojevrsni Anti-Bowie jer nikada nije krio da ne želi da se menja, jeste Cane, novopečeni (i ne tako novo, sad je već staropečeni) Banaćanin, čovek koji je new wave zamenio za čisti američki ritam i bluz i teški rokenrol, bržeg tipa od Kolje.
Foto: Vladimir Hirin/Vovka Chudinov
Eksplozivne naravi i sirovog pesništva, prohujao je 35 godina kroz jugoslovensku scenu svojim putem, u vreme kada se new vawe pretvarao u svašta – od synthpopa, novog romantizma, darkwavea, čistog popa, pa do njegovog surovog i sirovog roka. Par dana pre toga je proslavio rođendan, pokazujući nam da kada si „samo svoj“, možeš preživeti i pomodnosti i anegdotalne priče o sebi koje te samo ojačavaju, i stvaraju mit.
Foto: Vladimir Hirin/Vovka Chudinov
Ovo je bila ozbiljna hit-parada u kojoj niste mogli ostati spavljivi. Bez namere da bude politički korektan, Cane je prizivao i Majku Božju, i Slobodu, bežao na Jug, i devojci nudio psten ili pušku. Ništa PC, samo kiss kiss bang bang, podržavamo te, Cane!
Foto: Vladimir Hirin/Vovka Chudinov
ZOSTER
Znamo da se rep i hip-hop menjaju, naravno, imaju 50 godina, kako i neće. Sada je to već postao mejnstrim, i postao je toliko zašećeren trep-autotjunom da ne može baš mnogo dalje, te očekujemo neke undergrounde u odnosu na njega.
Foto: Vladimir Hirin/Vovka Chudinov
Ali Zoster ne mari ni za efekte ni za trendove – ovaj hercegovački bend nazvan po neprijatnom stanju oduvek je želeo da ne bude umiljat, te tako i sada, 23 godine kasnije, Mostarci praše svoj rok-rep sa angažovanim tekstovima kao i pre. Doduše, teško je biti iz BiH i ne biti angažovan (Edo Maajka, Mile Kekin, Dubioza i ostali pokazuju da se bunt krije u ovim genima i ovoj napaćenoj zemlji).
Foto: Vladimir Hirin/Vovka Chudinov
Kao Sunshine u zlatnom dobu, pomalo kao Rage Against the Machine koji se sreće sa Ice T-jem, kao Beastie Boys, bili su neočekivano jaki i dobri samo za one koji su svojom krivnjom neočekivali izuzetnost. Ostali su znali da Zoster može biti ništa drugo do izuzetan. I sjajan nastavak Brejkersa s početka večeri.
Foto: Vladimir Hirin/Vovka Chudinov
NIČIM IZAZVAN
Poslednji dan je bio rezervisan za Cirkus animatore za najmlađena trgu, a na Partizanu ga je otvorio Neša Bridžis, stendap komičar koga većina i dalje pamti po pesmi „Aj, Riki Martine“. Posle njih, na scenu su, da zatvore odlično prvo izdanje IFOA Festivala, stupili Ničim Izazvan iz Beograda. Svom fotografu Rusu, novopečenom Mitrovčaninu, morao sam objašnjavati da je ovo neka verzija ex-Yu popa za 21. vek gde se sreću Bajag, Haustor, Balašević i Frajle, pa kako god to njemu zvučalo. Svakako, Ničim je bio odličan, iako je ta muzika pre svega „namenjena ženama“, kako bi to statističari rekli, budući da je hitična, laka i romantična, njihovi tekstovi su bolni i teraju na razmišljanje. Njihova interakcija sa publikom bila je odlična, a obećali su nam ponovno viđenje uskoro. I mi želimo da budemo razdragano zamišljeni i plesno tužni i sledeći put. Njihova višečlana ekipa je imala onaj tipično „shambolic“ efekat u svirci, što je i cilj. Rekao bi čovek da su Vojvođani. Svakako ih Vojvođani svim srcem vole.
Foto: Žikica Milošević
PROMOCIJE KNJIGA
Da ne zaboravimo i dve sjajne promocije knjiga Igor Todorović Zgro, doajen novosadske muzičke scene, u Buk Baru je u petak promovisao svoju knjigu „Moja Engleska“ (prokleti pljusak je omeo veću posetu), a Branko Rosić je u nedelju, sa mnogo lepšim vremenom, doneo „Dolazak matadora“ pred mitrovačku publiku. Odlična ideja, i kultno mesto lokalne scene!
