Tekst i foto: Žikica Milošević
Možda smo svedoci da zvezde “klasične folk” i “trep folk” muzike rasprodaju hale i ostvaruju milionske preglede u regiji, ali je sinoćnje veče u SKC NS Fabrika pokazalo da nada još uvek postoji. To su nam donela dva benda koja u poslednje vreme kreću u zajedničko osvajanje regionalnih dvorana, zagrebački Pocket Palma i beogradski Dram.
Pocket Palma
Pred punom dvoranom i publikom koju su Pocket Palma nazvali “najmlađom do sada”, prvo je nastupio zagrebački sastav, i u nešto više od sat vremena pokazao zašto je hrvatska pop-scena bila dominantna i u bivšoj državi i u današnjoj regiji u kojoj su se muzički ukusi ponovo objedinili. Na jasnom talasu na kome jašu i Svemirko, Ljubičice i Buč Kesidi, ispaljivali su u publiku u vreloj (doslovno) atmosferi jednu sjajnu pesmu za drugom. Ako je publika sve pevala sa njima, bilo je zasluženo, kao i oduševljenje benda reakcijama. Bend se sastoji od gitariste, klavijaturiste i pevačice, i to je, što se nas tiče, sasvim dovoljno – nestandardne formacije su postale sasvim standardne u poslednje vreme, i podržavamo ovaj “rivajvl koncepcije 80ih”. Njihove synthpop i synthwave kompozicije su nas odvezle lagano u zalaske sunca na moru ili rekama, za kraj ovog iznimno dugačkog leta.
Dram
Nakon toga, na stejdž je u nešto dužem nastupu koji je trajao do ponoći, stigao i Dram (nismo sigurni da li je dobio ime po fonetskom izgovoru engleske reči “bubanj” ili jermenskoj nacionalnoj valuti, ali nema veze), a Stefan Aćimović je najavio treći album jednim brzim hitom i izveo čitav koloplet poznatih pesama sa prethodna dva. Kao i Buč Kesidi, i ovaj bend predvode inženjeri elektrotehnike, što nam govori da se struktura pop-pesama savim lepo izvodi i iz duše napaćene logikom u surovom svetu, uz “pismeno” građenje celog koncepta. Ekipa standardnije postave sa svih 5 klasičnih pozicija (gitara, glas, klavijature, bas, bubanj) koju izvodi beogradska četvorka provozala nas je u nešto rokerskijm modu kroz bespuća izlazaka i vikenada, nadanja i propalih i uspelih ljubavi, sa snažnim tektovima. Treći album će, kaže Aćim, biti gitarskiji, a mi ga željno čekamo.
Dram
Možda nisu hiljade obožavatelja, ali su tu, znaju sve pesme, i zaneseno ih pevaju i plešu, i mladi su. Pop ima budućnost u poplavi lošeg ukusa.
