Na stenovitom grebenu, koji kao da će se svakog časa sručiti u reku Đetinju, sredinom 14. veka podignut je utvrđeni grad. Na tako nepristupačnom terenu bio je skoro neosvojiv, a budući da je s tri strane okružen vodom, bilo mu je moguće prići samo sa severne strane. I danas uliva strahopoštovanje, pa možemo samo da zamislimo s kakvim su ga podozrenjem nekad posmatrali oni koji su nameravali da ga osvoje.
Funkcija utvrđenja bila je da štiti naselje, ali i karavanski put koji je dolinom Đetinje povezivao Moravsku dolinu s Dubrovnikom. U gornjem delu nalazila se polukružna kula, u srednjem su bili smešteni vojni objekti, dok je u donjem preko Vodene kule tvrđava bila povezana s rekom. Dograđena je 1478. godine, zatim u vreme austro-turskih ratova u 17. i 18. veku, kao i tokom oba srpska ustanka. Napuštena je 1863. godine, kad su Turci proterani iz grada. Zapravo, prema dogovoru s knezom Mihailom, dignuta je u vazduh i onesposobljena za vojnu upotrebu.
Iako važno kulturno nasleđe ovog kraja, Altomanovićev grad na strmoj steni decenijama je bio zaboravljen i zapušten. No, posle rekonstrukcije, deo starog sjaja mu je vraćen.
Projekat BAŠTINA BEZ ZAŠTITE realizuje Udruženje za kulturu, turizam i medije “PETROVARADIN MEDIJA”, a sufinansira ga Ministarstvo kulture i informisanja.
