Iako je 2021. bila godina velikih gubitaka za filmsku industriju i uopšte čovečanstvo , filmski je bila vrlo uzbudljiva i najavila početak nove ere u trećoj deceniji 21. veka. Pored igranih filmova i dokumentaraca o COVID- 19, desile su se i neke revolucionarne stvari u svetu filma. Snimljen je prvi veliki film o stradanju Srba u 2. Svetskom ratu, Jasna Đuričić je dobila nagradu za najbolju evropsku glumicu, a Goran Marković (reditelj Nacionalne klase i Specijalnog vaspitanja) proglašen je za državnog neprijatelja. Ali nećemo sad o tome.
Pored blokbastera koji su punili bioskope (Toma, Južni vetar 2, Jedini izlaz) politički kontraverznih filmova (Quo vadis Aida i Dara iz Jasenovca) želela bih da vam skrenem pažnju na filmove koje su zbog filmske estetike zaslužili da budu primećeni.
LIHVAR
Scenario: Strahinja Madžarević
Režija : Nemanja Ćeranić
“Lihvar” ,niskobudžetni neo-noir, snimljen kao debitantsko ostvarenje reditelja iz Inđije, pravo je osveženje na domaćem filmskom nebu. Kao prvo, nema zvučnih glumačkih prezimena koji paraju uši, već nagoveštava da su u pitanju mlade nade i filmski entuzijasti (Dušan Petković igra glavni lik). Drugo radnja filma se dešava u Inđiji, sremačkoj varošici, što doprinosi realističnosti priče i izmeštanje iz poznate estetike urbane prestonice. Treće i najvažnije, scenario je koncizno napisan, na tragu američkih noira iz 50-ih godina prošlog veka. Priča o lokalnom zelenašu, bivšem bokseru, uvući će vas u svet mafijaškog podzemlja koji se nalazi svuda oko nas. On je lihvar kome niko ne ostaje dužan ali i čovek od “krvi i mesa”, koji ima povišen šećer i trudi se da stigne sinu na školsku priredbu. Ono čime me je ovaj film „kupio“ je to što reditelj nijednog momenta ne prikazuje kako je njegov život bolji od našeg, i sve vreme ga drži tamo gde mu je mesto u „mulju“.
VIKEND S ĆALETOM
Scenario i režija: Miroslav Momčilović
Iskusni Momčilović, i ovaj put igra na “svom terenu”, kako bi rekli fudbalskim žargonom. U melodramskoj komediji u kojoj je najlakđe skliznuti u kič i patetiku, on uspeva da ispliva svaki put. Vikend s ćaletom je gotovo monodrama Nenada Jezdića, koja prikazuje beogradskog kriminalca srednjih godina, obolelog od raka, koji provodi svoje poslednje dane sa svojim sinom. Maestralni Jezdić, koga smo već hiljadu puta gledali u ulogama „usijanih glava“, pored komičnog pokazuje i svoj dramski senzibilitet i doziranost u odnosu između komedije i drame. Ono što bi u holivudskim filmovima bio povod za iskupljenje, pokajanje, vraćanje dugova, naš scenarista odlučuje hrabro da preskoči. Ovaj junak se ne kaje ni jednog momenta već pokušava da i svom sinu usadi vrednosti koje on ima: da bude čvrst, karakteran, nepokolebljiv i nemilosrdan. Ako vas nisam ubedila, da napomenem da se I Džej pojavljuje u filmu.
ŽIV ČOVEK
Scenario: Milena Marković
Režija: Oleg Novković
Kako sam naziv ironično kaže, glavni lik je nešto ovde gadno zabrljao pa mu treba opravdanje. Nikola Đuričko igra sredovečnog beogradskog šmekera i propalog rokera, koji je nezadovoljan svakodnevicom i činjenicom mu je ćerka tinejdžerka ostala u drugom stanju. Njegova žena, Nada Šargin (inače muza ovog reditelja), je legendarna „grupi“ devojka iz osamdesetih, koja odbije da odraste. Pretvorila se u sredovečnu, frustriranu ženu koja romantizuje osamdesete godine i njihovu mladost. “Živ čovek” se ne izdvaja posebno po scenariju i režiju od prethodnih filmova ovog para (ili ih voliš i,li ne voliš) , ali ima čak i dozu optimizma u odnosu na sve drugo što smo ranije gledali. Đuričko i Šargin su dostigli određenu glumačku zrelost, a kao par imaju fantastičnu hemiju koju su pokazali još u Rodama. Ukoliko ste nostalgični za beogradom osamdesetih ili imate decu tinejdžere, obavezna lektira.
