Tekst: Vladislava Milovanović Milošević
Film o jednom naizgled običnom letnjem raspustu na Hvaru u domaćem ostvarenju „Leto kada sam naučila da letim“ pretvara se u slojevitu, nežnu, duhovitu i emotivnu porodičnu priču. Jedan letnji raspust nam pokaže šta je dovoljno (i zapravo jedino potrebno) za sreću. Svi mi to negde usput zaboravimo, ali ipak se na kraju svi vraćamo istom onom mestu odakle sve počinje- detetu u sebi, baš poput odraslih junaka ove priče.
Film Raše Andrića „Leto kada sam naučila da letim“ (posle kultnih ostvarenja „Kad porastem biću kengur“, „Munje“ i „Tri palme za dve bitange i jednu ribicu“) ekranizacija je istoimenog bestselera Jasminke Petrović koji je u obaveznoj školskoj lektiri. Ovo je film koji će odraslima vratiti sećanja na letnje raspuste, prijateljstva iz detinjstva, prve simpatije, snove koje su sanjali zamišljajući da bi, kada ih ostvare, doslovno mogli da polete baš kao što zamišlja glavna junakinja ovog filma, Sofija (Klara Hrvanović). Ovo je i priča o bezuslovnoj porodičnoj ljubavi, pomirenju i tome kako se samo srcem dobro vidi – deca u ovom slučaju, baš kao što je to i u životu, uče odrasle onome što je važnije od ega i sukoba – ljubavi, jer život traje veoma kratko da bismo se vodili sujetim i „ratovali“ zbog besmislica koje nam je neko davno nametnuo. Pored svih onih divnih stvari koje detinjstvo donosi poput prvih simpatija, poljubaca, nezaboravnih druženja i morskih avantura, neretko je to i period kada se susrećemo sa gubitkom i smrti naših najbližih; taj momenat u ovom filmu, svojevrsni je kontrast Sofijinoj priči (glavna junakinja sve vreme je i u ulozi naratora) i prikazuje nam upravo besmisao sukoba i izgubljenog vremena, vremena koje iz različitih razloga nismo proveli sa onima koji su nam najbliži, a koje nikada nećemo uspeti da vratimo.
Glumačku ekipu ove tople humorističke priče o odrastanju, između ostalih, čine i Žarko Laušević, Olga Odanović, Snježana Sinovčić, a u ulogama Sofijinih rođaka pojavljuju se i mladi glumci Luka Bajto i Ema Kereta Rogić. Realizovan u koprodukciji Sense Production (Srbija), Kinorama (Hrvatska), Art Fest (Bugarska) i Silverart (Slovačka), uz podršku nacionalnih fondova i panevropskih fondova Kreativna Evropa i Eurimaž, po scenariju Ljubice Luković, film „Leto kada sam naučila da letim“ pokazuje nam da povratak detinjstvu znači povratak sebi i svojim korenima. Naučeni smo da je „ostati dete“ stvar neodgovornosti, nezrelosti i nedovoljne mudrosti. A deca zapravo sve znaju mnogo bolje od nas. Ostati u duši dete najveći je blagoslov koji nam život može dodeliti. To se čini negovanjem lepih misli, održavanjem porodičnih i prijateljskih odnosa, verovanjem u dobro, odbacivanjem svih onih besmislenih međuljudskih podela i sanjanjem velikih snova uprkos tome koliko nas plaše. Uprkos tome što nam deluju većim od nas samih.
Fotografija: leto_film, Instagram
