U subotu, 24. februara, u Hotelu Sheraton, održaće se Wine Fest, na kome će svoja vina predstaviti oko 55 vinarija iz naše zemlje. Ovaj “praznik vina” je najbolja prilika da se upoznamo sa stanjem u našem vinarstvu, koje je sve bolje. Pored Fruškogoraca, Župljana, Šumadinaca i vinara iz svih domaćih vinogorja, publici će se predstaviti i gosti iz Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Francuske, Italije i Španije.
Razgovaramo sa Zlatkom Živanićem, organizatorom Wine Festa 2024.
Razgovor vodio: Žikica Milošević
Foto: Wine Fest Novi Sad
Srbija je na dobroj geografskoj poziciji kada je vinarstvo u pitanju – oko 45. stepena SGŠ. Srbija takođe više nema more, već 18 godina. Ali nema ga ni Moldavija, pa ima odlična vina, a tu su i Gruzija, S. Makedonija, Hrvatska, Bugarska, Crna Gora, rumunska Dobrudža, Krim koji je Ukrajini donosio do 2014. puno dobrog vina, i stari „igrači“ kao što su Italija, Francuska, Španija, Nemačka i Austrija, ali i novi, kao što su Čile, Argentina, Kalifornija, Australija, Južna Afrika… Šta Srbija može da ponudi na vinskoj mapi sveta?
ZŽ: Sama činjenica da je vinova loza, van granica Italije, prva zasađena na Fruškoj gori, i da je opstala svo ovo vreme, je dokaz da Srbija ima potencijal. Što se tradicije tiče, imamo mali prekid od nekih 50 dogina, od Drugog Svetskog rata, pa do početka devedesetih, kao u Srbiji opet oživljavaju male porodične vinarije, kojima je jedini cilj kvalitet. Iako mi spadamo u mlade vinske zemlje, možemo se pohvaliti nagrada sa svih svetskih takmičenja vina i sama činjenica da smo počeli najprestižnije nagrade da dobijamo za srpske autohtone sorte je dokaz da imamo potencijal i da možemo ravnopravno da se nosimo i sa zemljama koje imaju dužu tradiciju.
Vinarstvo i vino su postali čak i pomodna stvar u Srbiji – ko god ima novca, ulaže u vinograde i vinske sorte, stvara vinarije i brendove. Kako komentarišeš nagli razvoj vinarstva?
ZŽ: Potrošnja vina po glavi stanovnika se nekad smatrala odrazom bogatsva društva. Kako su naši ljudi počeli da se edukuju o vinu, da obilaze vinarije i da uzivaju i raspoznaju kvalitet, što ih dalje obično „vuče“ da i sami udju u tu branšu. Lepota kod vinarstva je što ni najskuplja oprema ne garantuje „pobedu“. To je dugačak proces, traganja i ispitivanja i samo najuporniji i najedukovaniji uspevaju u tome. Što se bogatsva tiče, postoji francuska izreka: „Kako postati milioner kao vlasnik vinarije? Ako je pre bio milijarder.“ Koliko god pomodarstvo bilo i stvar prestiža, već posle 5,6 godina postojanja vinarije, mogu se primetiti promene u radu, ko ostaje u branši, a ko proizvodnju vina svodi na hobi.
Kakva je pozicija konzumiranja vina u Srbiji naspram drugih napitaka? Da li spadamo u „vinsku“ ili „pivsku“ Evropu, ili možda u „Evropu žestine“ (rakija, vodka, viski…)?
ZŽ: Alkohol je dostupan luksuz i svako bira za svoj novac u čemu najviše uživa. Kod osoba preko 35 godina trenutno primat, količinski, ima vino, ali najviše zbog male količine premium rakije. Rakija svakim danom podiže kvalitet i to se primeti u potrošnji.
Koliko se naša vina izvoze? Imamo li „brand visibility“?
ZŽ: Kod izvoza još uvek je najveći problem količina. Postoji nekoliko vinarija koje imaju količinski velike izvoze, ali to su cene do 200 dinara. Premium vinarije imaju izvoze ali sporadično, jer je svakako svima najbitnije domaće tržište. Sama činjenica da se godišnje u Srbiji više popije vina iz uvoza, nego proizvedenog u Srbiji, od srpskog grožđa, govori o tome koliki je trenutni potencijal.
Vinovu lozu je u Srem doneo Car Prob. Koliko si kao Sremac, iz Probovog Sirmiuma, ti inspirisan tom skoro dve hiljade godina dugom tradicijom u kreiranju Wine Festa?
ZŽ: Moj deda je imao vinariju u Krušedolskom Prnjavoru i imao je 2 ha vinogada, i preko leta, svako ko u školi nije imao zadovoljavajući prosek je morao da radi. Tako da prvi kontakt sa vinarstvom mi baš i nije najbolji, ali kasnije mi je priraslo srcu i trenutno ne mogu sebe zamisliti van vinske branše. Što bi g. Božidar Aleksandrović rekao „platio bih da se ovim bavim“.
Šta očekuješ od ovogodišnjeg Wine Festa, biće 55 vinarija sa beskrajnim varijetetima vina?
ZŽ: Iz godine u godinu, sve je teže napraviti izbor koje vinarije pozvati, a koje ne, jer zaista svi rade na kvalitetu. Očekujem odličnu posetu i da ljudi uživaju u vinima.
