Tekst: Žikica Milošević
Kineska radna etika kopirala je tokom decenija vrtoglavog rasta japansku i južnokorejsku. Šestodnevna radna nedelja, 12h dnevnog posla, izgaranje na poslu i nemanje privatnog života izgradili su Japan, Hong Kong, Južnu Koreju i Tajvan. Metod je importovan u kontinentalnu Kinu i omogućio je neviđen rast Kine za veoma kratko vreme, ali mladi su umorni. I Vladislav Ivanov, poreklom Rus iz Vladivostoka, postao je simbol umora, depresije i tihe pobude protiv previše rada.
Zapravo, 996 je simbol za „rad od 9 do 9” (od ujutro do uveče), 6 sati nedeljno. Ako ste nekada probali da radite u tom ritmu, videli ste da se to radi samo pred neki dedlajn. Produženi rad u ovom tempou dovodi do depresije. U Južnoj Koreji su tek pre nekoliko godina (zapravo, zvanično 2004. ali suštinski tek 2018.) proklamovali da je šestodnevna radna nedelja sada postala „suvišna” jer je zemlja oporavljena od Drugog Svetskog i Korejskog rata, i da se može raditi „samo” 5 dana nedeljno, odnosno 52 sata maksimalno. Kinezi još nisu došli do tog stadijuma. Posledice sličnoga smo videli u južnokorejskom „Parazitu” – društvo koje ima svoje unutrašnje protivrečnosti, depresije i furstracije.
A kako je mladi 27-godišnji Ivanov uopšte postao simbol „lenština” u Kini? On je naime, poreklom iz Vladivostoka i učio je kineski od 2013. godine i zn a ga savršeno, preselivši se u Kinu. Uzeo je nadimak „Lelush”. Ranije ove godine, Lelush je zamoljen da drži časove kineskog jezika za dva japanska takmičara u Chuang 2021, rijaliti TV takmičenju čiji je cilj stvaranje sledeće kineske boys band senzacije. Ruski model, koji tečno govori jezik, složio se. Ali onda su producenti primetili koliko je on lep i koliko odgovara ideji člana boys-benda i pomislili su da bi bilo sjajno imati jednog „Belca koji liči na Kineza”, i pitali su ga da li bi i on želeo da se uključi u takmičenje? Lelush je rekao da želi, i da je to zanimljivo. I odmah je zažalio.
Možda je K-Pop na svim televizijama i caruje MTV-jem u poslednje vreme, a devojčice širom sveta misle da su baby-face Azijati superslatki i seksi, ali proces stvaranja boys ili girls benda u Južnoj Koreji nije ništa drugo nego surov posao. Sa još 89 takmičara, uključio se u kamp na ostrvu Hajnan, gde je počelo „muštranje” – beskonačni časovi plesa i pevanja. Uz to, ceo proces je reality show – svaki korak se snima i prenosi, a takmičari su odsečeni od spoljnog sveta i nemaju ni računare ni telefone.
Vrlo brzo, Lelush se „smorio”. Rekao je, umornog lica u kameru “da nije za boys bend” i da “ne želi da igra jer ne zna”. I da želi kući. Ali, u ugovoru je pisali da ako izađete izu ovog realityja, morate platiti ogroman novac, koji Vladislav nije imao ni u snu. I tako je morao ostati do kraja, ili biti izbačen glsovima publike. Lelush je počeo da sabotira proces. Namerno je bio nezainteresovan, sa depresivnom, apatičnom facom, pevao je pogrešno i bez volje, izgledao je namerno da ga mrzi da živi. Očekivao je da ga izbace prvog. Međutim, desio se plot twist.
Omladina je zavolela Lelusha, i on im je postao heroj. Simbol novog kineskog pokreta „sang wenhua”, koji se zalaže za apatiju, pesimizam i depresiju kao pasivni otpor sistemu koji zahteva optimizam, puno rada, i živahnost i veselje. Počeli su da glasaju najviše za njega, iako je on jasno odlučio da želi biti najgori takmičar. Dva puta je mrzovoljno odrepovao ruski rep na ruskom, iako zna kineski, namerno. Dok su drugi skakali i pokazivali raskoš plesa i glasa, on je pokazivao samo jedno: „Izbavite me odavde!”. Ali, mladi Kinezi nisu hteli da se liše svog heroja, na njegov užas. Fanovi su sebi nadenuli ime „sun si” – „zli fanovi”, i on je postao legenda brojnih mimova. Producenti su trljali ruke – gledanost sa Lelushom je bila mnogo veća nego što su očekivali.
Mladi se suočavaju sa sve većom nejednakošću, rastom cena nekretnina u velikim gradovima, i većom stopom nezaposlenosti, što ih dovodi do depresije i slavljenja nezaintersovanosti, iz protesta. Njima je Lelush ikona – a njegove rečenice izrečene nezainteresovanim glasom: „Kad će kraj časa?” „Umoran sam” i „Hoću da odem odavde” su postale slogani kineske omladine, koja je umorna od optimizma Jacka Maa i njegove odbrane 12-satnog radnog dana. Na kraju je zamolio u jednom obraćanju „Ako me volite, izbacite me iz šoua!”, i oni su to i uradili, dve nedelje kasnije. On im se zahvalio na mreži Weibo „Konačno sam završio posao!”.
Možđda je to bila najgora odluka njegovog života. A možda i najbolja. Zapratili su ga milioni kineza i postao je trenutno jedna od najobožavanijih osoba u Kini. A to je dovelo, posle njegovog odbijanja da bude slavan, do ponude ugovora za raznorazne stvari. I možda će Vladislav monetizovati svoju slavu. Ali, ovaj put onako kako on želi. Na radost mladih Kineza, koji žele da žive onako kako sami žele, a ne onako kako im je nametnuto.
