Nešto preko četiri sata spektakularne predstave „Mefisto”, u režiji čuvenog Harisa Pašovića, sinoć je označilo spuštanje zavese na 161. sezonu Srpskog narodnog pozorišta. Uz ovacije, publika je pozdravila ovo ostvarenje, koje je, takođe, deo programskog luka „Tvrđava mira” Evropske prestonice kulture.
Foto: V. Veličković
„Mefisto”, Klausa Mana, donosi uzbudljivu priču o ambiciji, i obuhvata preko 40 likova, te će tako sigurno postati pravi pozorišni spektakl, koji je najbolje izrazio nacističku ambiciju, pompu i monumentalnost. Na velikoj sceni SNP-a, publika je imala priliku da uživa u briljantnim glumačkim bravurama Mirjane Karanović, Miodraga Krivokapića, Gordane Đurđević Dimić, Lidije Stevanović, Sanje Ristić Krajnov, kao i maestralnog mladog Aljoše Đidića koji je predvodio veliki ansambl najstarijeg srpskog teatra.
„Za mene, roman „Mefisto“ Klausa Mana i ta uloga, ima vrednost pre svega zato što je to epska priča o početku karijere jednog čoveka, gde na kraju nje stigne i šta mu se sve između desi. Koliko stvari žrtvuje zbog svoje ambicije, spremnosti da gazi preko svega da bi ostvario svoj cilj. I sve što prati njegov život je u epskim razmerama. To je baš ogroman zadatak za bilo kog glumca“, kaže protagonista, Aljoša Đidić.
Nešto preko četiri sata, publika je u dahu mogla da gleda dilemu koju pred njih stavljaju pisac i reditelj – šta ste spremni da uradite za svoj uspeh, postoji li etička granica koju ne smemo da pređemo?
„U romanu postoje likovi koji su također umjetnici, ali koji su odbili da sarađuju sa nacizmom. Nacizam je bio nulta točka zla u civilizaciji. Nema tog uspjeha, nema te „umjetnosti“ koji mogu opravdati saradnju sa nacistima. Nacisti su ubili u gasnim komorama više od 6 miliona Jevreja i skrivili smrt još osamdeset miliona ljudi. Vršili su eksperimente nad ljudima; planirali da istrijebe čitave narode i kulture; izgladnjivali do smrti milione ljudi. To su bili zlikovici bez premca. Sarađivati s njima?“ objašnjava Haris Pašović. Repriza ovog velikog komada je sutra, 14. jula.
Ozren Prohić, Kokan Mladenović i Jernej Lorenci najavljuju uzbudljivu 162. drugu sezonu
Sa spuštenom zavesom, ove godine, Srpsko narodno pozorište ipak ne ide na pauzu, kako je to ranije bilo uobičajeno. Tokom letnje pauze, nastaviće se radovi na rekonstrukciji pozorišta, ali počinju i novi međunarodni projekti.
„Protekle sezone smo, uz obiman repertoar i velike produkcijske zahteve, ipak uspeli, uz podršku osnivača da uradimo mnogo na poboljšanju uslova unutar samog pozorišta. Sada nas očekuje rekontrukcija terase, ali i unutrašnjosti prostorija koje koriste zaposleni, a koje su godinama bile zapuštene. Od velikih projekata tu je i rekonstrukcija električnih instalacija, kao i scene „Pera Dobrinović“. I, ne samo to, već od leta krećemo sa sledećim međunarodnim projektom u saradnji sa Ljubljanom i Lisabonom, te u Novi Sad dovodimo 90 mladih muzičara iz čitave Evrope“, objašnjava upravnik Srpskog narodnog pozorišta Aleksandar Stankov.
Dramu očekuje niz gostovanja na festivalima u regionu, kao i festivalska premijera Šekspirovog „Magbeta” u režiji Nikite Milivojevića na festivalu Grad teatar Budva. Uz Milivojevića, sasvim je izvesno da ćemo tokom sledeće sezone na daskama najstarijeg nacionalnog pozorišta gledati i ostvarenja Kokana Mladenovića, Aleksandra Popovskog, ali i „Čovek i Bog” Dostojevskog u režiji čuvenog Jerneja Lorencija.
Ipak, glavni zadatak u prethodnoj sezoni, bio je da se mladima da šansa, koji je po svemu sudeći, ispunjen jer je zaposleno 14 mladih glumaca, a mladi reditelji imali su priliku da naprave predstave o kojima danas ceo region govori.
„Namera mi je bila da podmladim ansambl. Imamo izuzetnu generaciju mladih glumaca koja se nametnula sjajnim ulogama. Naravno da je i scenski rukopis dobijao nove oblike vremenom. Ovakav ansambl zaslužuje rad s vrhunskim rediteljima, prvi put u SNP-u radili su Igor Vuk Torbica, Haris Pašović, Jovana Tomić, Veljko Mićunović i mnogi drugi. Praćenje savremenih teatarskih tokova u regionu podstaklo nas je da angažujemo reditelje poput Jerneja Lorencija i Andreja Mažerija. Takođe, budžet za produkciju je gotovo trostruko veći u odnosu na 2018. godinu. Rekonstruisali smo, odnosno rekonstruišemo sve scene, nabavljamo modernu scensku tehniku”, istakao je direktor drame, Milovan Filipović i dodao da pored raskošne sezone koja nas očekuje, u novembru nastavlja i mini festival “Naši dani”.
Istim tempom nastavlja i Opera. Jesen počinje operom „Rigoleto” u kom nastupa najpoznatiji svetski bariton Željko Lučić, koji je svoje prve operske korake napravio upravo u ovoj kući, a potom i dugoočekivanom premijerom Karmen Žorža Bizea u režiji Ozrena Prohića.
„Imamo mnogo planova za novu sezonu. Uz Karmen, ali i postojeće miljenike publikę, na jesen obnavljamo operu Pop Ćira i Pop Spira. Do Nove godine imaćemo i Tosku, Aidu, Čarobnu Frulu za decu na planu. A za kraj godine spremamo specijalno iznenadjenje: Operski Bal, koji ce da bude prvi u nizu i početak nove tradicije. Raznovrsni program se nastavlja u 2024 godini. Opera, Opereta, mjuzikl kao i gala koncerti ce biti na programu”, istakla je direktorka Opere SNP-a Sandra Milankov.
Kada je reč o Baletu SNP-a, protekla sezona je počela uz veliki operski spektakl „Aida” u kome je učestvovao i ansambl Baleta, dok je premijera domaćeg baletskog dela Hristićeve „Ohridske legende” obeležila oktobar prošle godine.
„Izuzetno sam zadovoljan ovom sezonom. Zaokružili smo je baletskim biserom – Anom Karenjinom na muziku Petra Iljiča Čajkovskog i u režiji Krunislava Simića. Kompletan Balet mi je bio pre svega zdrav, bez povreda, kao i do sada ansambl na visokom profesionalnom nivou završava i ovu sezonu. Što se tiče publike, za svaku predstavu se traži karta više. Svako igranje je posebno i to publika oseća”, istakao je direktor Baleta Toni Ranđelović.
Dok zvanično ne zakoračimo u 162. sezonu, ansamblima SNP-a će ovo leto biti radno te će tako orkestar Opere Srpskog narodnog pozorišta, uz sopran Mariju Jelić nastupiti 19. jula na makedonskom festivalu „Ohirdsko leto”, dok će u avgustu, publika u Budvi gledati čak četiri predstave SNP-a na festivalu „Budva Grad teatar”: „Krvave svadbe”, „Ko je ubio Dženis Džoplin?”, „Taritf” i „Magbet”.
