Tekst: Vladislava Milovanović Milošević
Foto: @njenaumetnost/ Instagram
Instagram je vremenom postao mreža na kojoj ne samo da se iz dana u dan pojavljuju novi sjajni kreativci, bilo da je reč o poeziji, slikarstvu, dizajnu i drugim umetničkim sferama, već i oni koji takve ljude otkrivaju i predstavljaju široj publici, a neke koji su ostavili dubok trag u kulturi u nekim prošlim vremenima, a nisu dovoljno poznati, stavljaju u fokus ostavljajući nam mogućnost da istražujemo. Zahvaljujući stranici @njenaumetnost iza koje stoje Dijana Doci i Marija Kovačević Kuzmanović, koje se i same na različite načine umetnošću bave i umetnost žive, u mogućnosti smo da učimo o umetnicama koje su ostavile trag, ali i otkrivamo savremene umetnice. Položaj žena u kulturi i umetnosti nikada nije bio na zavidnom nivouu, i, iako možemo reći da su se danas stvari donekle promenile, umetnicama je neophodno da budu vidljivije i da njihova dela budu dostupna široj publici. Iako se digitalni mediji smatraju onim alternativnim i čini se da su to samo mali koraci ka promenama, ne bi trebalo potcenjivati moć Interneta, jer se u više navrata ispostavilo da su brojne inicijative, upravo zahvaljujući digitalnim zajednicama, uspešno ostvarene. Osim toga, društvene mreže učinile su mnoge umetnosti dostupnijim nego ikada što definitivno pobija tezu da nas otuđuju, a govori u prilog tome da vrlo često u njima možemo pronaći utočište i upravo shvatiti da nismo sami. Na ovu i mnoge druge teme, za Kulturu na dlanu govore Dijana Doci i Marija Kovačević Kuzmanović.
S obzirom na vaše obrazovanje u domenu kulture i umetnosti, jasno je odakle interesovanje za ovu temu. Ali, kako ste došle na konkretnu ideju da kreirate stranicu @njenaumetnost koja će se baviti kako domaćim, tako i stranim autorkama, onim afirmisanim, kao i onim za koje šira javnost možda još uvek ne zna?
Konrektnu ideju za projekat ,,njenaumetnost” je dobila naša urednica Dijana Doci tokom
master studija roda na FPN-u kao i pohađanjem Ženskih studija. Doci je primetila da kada se govori o ženama iz istorije, uglavnom se govori o učiteljicama, književnicama, ili politički angažovanim ženama u sklopu feminizma, a malo ili čak ništa o ženama koje su ostavile svoj trag u drugim granama umetnosti. Doci je prvobitno sama objavljivala na ličnom profilu, pa je posle uz pomoć svog tima i nove urednice Marije Kovačević-Kuzmanović kreirala ovaj projekat, a samim tim i novi profil, spojivši dve stvari koje i sama voli -umetnost i feminizam.
Kako možemo videti u opisu vaše stranice, @njenaumetnost bavi se na neki način i feminizmom. Zašto je danas ova tema, iz vašeg ugla, toliko važna?
Smatramo da je feminizam jako bitna tema, pogotovu u današnjem svetu gde nam se čini da je sve nestabilno i gde se neke stvari menjaju unazad, a ne ka napred. Danas, kao i nekada, bitno je iz različitih uglova sagledati kako istoriju, politiku, pa tako i umetnost, jer se iza svake teorije otkriva nešto novo i time se doprinosi opštoj informisanosti svih nas. Što se konkretno feminizma tiče, naše gledište je ono koje Odri Lord zastupa, a to je da – nijedna od nas nije slobodna sve dok postoji zatočena žena, iako su njeni okovi možda drugaciji od naših. Iz tog razloga, spajajući feminizam i umetnost, želimo da koliko-toliko podignemo svest o postojanju žena unutar slikarstva i drugih vidova umetnosti.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Koja umetnica vas posebno inspiriše i zbog čega?
Dijanu Doci najviše inspiriše život i dela Artemizije Đentileski, italijanske umetnice sa kraja 16. i početka 17. veka. Urednica se prvo susrela sa umetnicom čitajući delo ,”Artemizijina strast” autorke Suzan Vriland, u kojem smo od samog početka uvučene u priču o tome sa kojim je sve preprekama i teškim situacijama Artemizija Đentileski morala da se izbori tokom života, kako zbog svog pola, tako i zbog svoje profesije. Mariji je teško da izabere umetnicu koja je najviše inspiriše, jer je svaka umetnica jedinstvena na svoj način, kako svojim radovima, tako i svojim životom. Sve su morale da se bore za svoje mesto pod suncem i sve su svojim radovima ovekovečile tendencije i kulturu doba kom pripadaju.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Za koje naše umetnice možda šira javnost ne zna, a vi biste ih posebno istakle kao inspirativne kako zbog njihovog stvaralaštva, tako i života?
Od naših umetnica iz prošlosti istakle bismo prvenstveno najpoznatiju Nadeždu Petrović, potom akademsku slikarku Katarinu Ivanović, koja je bila prva žena koja je postala punopravna članica Srpskog učenog društva (danas SANU). Takođe imamo i Jelisavetu Načić, našu prvu arhitektkinju, i Margitu Predić-Nušić, koja je svoj život posvetila pozorištu, a od savremenih Marinu Abramović i Biljanu Cincarevic, kao i umetnice koje se bave digitalnim ilustracijama poput Javorke Đurić i Andrijane Vešović. O ovim umetnicama možete više pročitati na našem Instagram profilu – njena umetnost.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Kako vidite položaj žena radnica u kulturi, ali i žena umetnica kod nas, koji su to najveći izazovi sa kojima su suočene?
Primećujemo da svakako postoji boljitak u položaju i vidljivosti žena u kulturi ukoliko poredimo isti sa prošlošću, premda smatramo da barem na našem području ne postoji dovoljno razvijena svest o postojanju žena u umetnosti, osim nekolicine obaveznih koje učimo u osnovnoj ili srednjoj školi. Ono što je ,”dobro” da kažemo danas jeste što nam je otvorena mogućnost da sami/same istražujemo oblasti koje nas zanimaju preko interneta, tako da sami/same možemo da se informišemo i nadograđujemo naše znanje. Pored individualne odgovornosti da preispitujemo svet i znanja koja su nam plasirana, najveći problem predstavlja heteronormativna i patrijarhalno orijentisana politika na našim prostorima koja i dalje pokušava da se održi u društvu na nesreću žena. Pored politike, još jedan od problema sa kojima se kako umetnice tako i umetnici koji pokušavaju da se probiju u svoji branši suočavaju jeste izuzetna konkurencija, ali isto tako i mala profitabilnost ukoliko se za iste ne pročuje.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Dijana, tvoja strast je slikarstvo, kod Marije sam na pofilu primetila divne fotografije. Koliko vama umetnost znači u životu, na koji način vas je formirala i oblikovala i koliko je opravdano verovanje da će umetnost, ako ne spasiti, makar malo na bolje promeniti svet?
Dijana Doci se od malena bavi slikarstvom i to je, kako kaže, uvek bio neraskidivi deo njenog bića. Slikanje joj omogućava da zabeleži kako mentalne slike predela na koje nailazi, tako i emocije koje su proizvod određenih dešavanja kako u spoljašnjem, tako i u njenom unutrašnjem svetu. Jedan od načina na koji umetnost može da spasi svet jeste upravo preko dizanja svesti o tome da postoje slikarka, muzičarka, književnica, tattoo umetnica, koje su itekako vredne pažnje i pominjanja zbog izvanrednosti svog talenta.
Za Mariju umetnost je oduvek bila deo njene ličnosti. Ples je bila njena prva ljubav koja i dan danas traje, a u međuvremenu se oprobala i u drugim formama. Njena raznovrsna umetnička interesovanja su je vremenom preusmerile da upiše Fakultet dramskih umetnosti na kom se više bavila menadžmentom u kulturi i analiziranjem dramskih umetničkih formi, kao što su pozorište, radio, televizija i film.
Uglavnom se govori o negativnim stranama drupštvenih mreža, o tome kako su nas otuđile i još više uticale na epidemiju usamljenosti, ali ovih dana, naravno u zavisnosti od toga šta pratimo, mogu i te kako biti uteha, izvor inspiracije i doza lepote. Koje profile vi pratite, šta je ono što vam je važno da biste kliknule “Follow”?
Jedan od razloga zbog kojeg smatramo da su društvene mreže dobre jeste upravo što daju priliku marginalizovanim i istorijski ugnjetavanim grupama da se iskažu. Na isti način drustvene mreže daju prostor umetnicama da podele svoja dela sa svetom kao i svoja razmišljanja o istom. Tako su neki od profila koje pratimo upravo @maple.things koji vodi Javorka Đurić, kao i @zombijana koji vodi Andrijana Vešović. Ove umetnice služe kao inspiracija mnogima, jer kroz svoja dela mogu da se povezu sa velikim brojem ljudi što umanjuje osećaj usamljenosti kod istih i daje validnost njihovim mislima i osećanjima. Ovo je takođe i za nas jedan od bitnih razloga i preduslova pre klika na ,”follow”.
Možete li nam preporučiti neke kulturne događaje za ovo proleće koji su važni i vredni pažnje?
Jedan aktuelan kulturni događaj koji bismo preporučile jeste izložba o Velikankama
srpske kulture u Domu Jevrema Grujića koja traje do 22. marta.
Njena umetnost ima i svoj YT kanal, kakvi su planovi za budućnost?
Da, imamo i jutjub kanal koji nam je trenutno sekundarni medij širenja kontenta. Postoje razne ideje za budućnost preko vlogova koji bi obuhvatali obilazak izložbi poput prethodno pomenute i/ili intervjuisanja žena iz savremene umetnosti, itd.
