U ulici Kralja Petra, poznatoj i kao modni epicentar grada, budući da su tu smeštene mnoge dizajnerske radnje, skrila se i jedna umetnička oaza u kojoj možete pronaći svoju meru radosti za dušu. Naime, reč je o galeriji u kojoj možete videti neka od najlepših dela srpske moderne umetnosti, dela Petra Dobrovića. Legat nastaje zalaganjem Petrove supruge Olge, koju mu je bila večita isnpiracija.
Kolekcija je nedavno prešla u nadležnost Kuće legata, a posle više godina uskraćenog pristupa, sada možemo da obiđemo stan u kome je Petar Dobrović živeo i uživamo u postavci punoj autentičnih portreta i kolorističkih pejzaža koji nas vode makar u mislima na Mediteran.
“Umetnik je taj koji svojom intuicijom i intelektom realizuje mistične zakone prirode…Svaki je umetnik nosilac jedne velike umetničke vere i tu leži njegova prava vrednost”, govorio je Dobrović na čije su umetničko formiranje neminovno uticala sva mesta na kojima je živeo, obrazovao se i stvarao, od Budimpešte, Minhena, Holandije, Italije do Pariza. Zahvaljujući takvom umetničkom putu, kasnije razvija sopstvenu viziju modernističke slike, stavljajući u njen centar boju. Srpski slikar, likovni kritičar i teoretičar umetnosti Miodrag Protić za Dobrovića kaže da je “slikar čulno izvesnog života, on je umnogome bio slikar svog ambijenta- predela i društvene sredine. Njegova vizija je široka, buktava u svom letnjem sjaju.”
Kada je 1942. Petar Dobrović u svojoj 52. godini preminuo od posledica infarkta u liftu svoje zgrade u Kralja Petra, žureći da stigne kući pre policijskog časa tokom rata, ostavio je iza sebe bogatu umetničku zaostavštinu koja svedoči o glavnim tokovima domaće, ali i evropske moderne umetnosti. Iako je Dobrović poznat pre svega po raspevanom koloritu i bleštavim platnima, njegovi umetnički počeci zapravo su bili potpuno drugačiji. Svoje školovanje započinje na akademiji u Budimpešti gde stiče klasično obrazovanje, a od 1911. do 1914. boravi u Parizu. Upravo će ga boravak u Parizu uvesti u tokove moderne, čak i avangardne evropske umetnosti i omogućiti mu dalji razvoj. U tom periodu nastaju njegovi crteži pod uticajem kubizma, koji su samo delimično sačuvani, budući da je Petar veliki deo ranih radova uništio.U Parizu dolazi u susret sa starim majstorima koje je gledao u Luvru, a koji će uticati na prvu posleratnu fazu njegove umetnosti. Međutim, Prvi svetski rat prekida njegov umetnički razvoj i on se vraća u Austrougarsku monarhiju, u rodni Pečuj, gde je bio politički aktivan, a na samom kraju rata uhapšen i osuđen na smrt. Ipak, Monarhija ubrzo nestaje sa istorijske scene, a Dobrović beži u Novi Sad.
Najbolje Dobrovićeve slike nastaju 20-ih godina XX veka, kada se uputio ka Dalmaciji. Ono što je najznačajnije u vezi sa njegovim pejzažima koji oduzimaju dah, jeste da sam čin slikanja postaje daleko važniji od teme. Slika zapravo postaje kombinacija poteza, boja i oblika. Zbog svega ovoga, način rada koji je Dobrović oformio smatra se na neki način prethodnicom apstraktnog ekspresionizma koji će se razviti u Americi nakon Drugog svetskog rata.
Zanimljivo je da je Beograd u kom je živeo naslikao samo jednom, dok Pariz u kom je takođe boravio nije naslikao nikada. Veneciju i Amsterdam slikao je uspešno, dok slike Dubrovnika predstavljaju apsolutni trijumf u njegovom opusu. U Dubrovniku stvara neopterećeno, što se ogleda i na njegovim slikama- taj sofisticirani osećaj zadovoljstva upravo je podsticaj za stvaranje određene slike.
Na njegovim slikama možemo vrlo često videti njegovu suprugu, Olgu Hadži. Dobrović je Olgu smatrao sopstvenim remek-delom, ne samo na nivou umetničke kreacije, već i u smislu da ju je od najranije mladosti “oblikovao”. O tome kaže: “Ja ću da ispevam himne mojoj devojčici u bojama žarkim, kakve nisu ni veliki renesansni majstori zapalili.”
Galeriju možete posetiti svakog dana, osim nedeljom i ponedeljkom, od 11 do 18 časova.
Tekst: Vladislava Milovanović Milošević
