Tekst i fotografije: Vladislava Milovanović Milošević
“Novi Sad- Evropska prestonica kulture 2022” u okviru programskog luka “Seobe” predstaviće više od dvadeset izložbi u kulturnim institucijama i kulturnim stanicama širom grada, a jedna od njih je “Migracije u umetnosti-umetnost migracija” u Galeriji Matice srpske. Ova izložba otvara beskrajan prostor za promišljanje i dijalog, ne samo o tome odakle dolazimo i kuda idemo, već i prostor za razumevanje i empatiju, za podršku, jer, svi smo u određenim istorijskim momentima, bez obzira na identitetske odrednice poput nacionalnosti, veroispovesti, različitih opredeljenja, jedno kada se nađemo pred istim izazovima i istom sudbinom.
“Podatak da Galerija Matice srpske prikuplja, predstavlja i čuva dela srpske likovne umetnosti nastala na prostorima severno od Save i Dunava, koja su naselili Srbi nakon Velike seobe 1690. godine, ukazuje na važnost tog istorijskog događaja. On pokazuje da je migracija srpskog stanovništva iz Otomanskog u Habzburško carstvo, kao jedan težak momenat napuštanja svojih ognjišta i svetinja, konačno dovela do jedinstvenih istorijskih prilika, odnosno ekonomskog i društvenog preporoda i procvata umetnosti. Novo okruženje, nova teritorija i prilike bili su podsticajni za razvoj društva, ali i “renesansu” umetničkih dostignuća. Čuvena slika “Seoba Srba”, rad Paje Jovanovića, za nas je bila polazište za razvijanje priče o migracijama. Pozitivan primer ishodišta te seobe podstakao nas je na razmišljanja o pozitivnim efektima seoba kao fenomena, prednostima koje su one donele i preokretima koje su omogućile. Takva razmišljanja dovela su nas do druge teme kojom se ova izložba bavi, a to je veliki uticaj koji su migracije imale na umetnike i važnost koju su ti stvaraoci, kao posledicu svojih ličnih migracija, imali na razvoj umetnosti. To nas je podstaklo da razmišljamo koliko su umetnici, krećući se iz različitih razloga po evropskom kontinentu, dali kvalitetan doprinos razvoju nacionalnih umetničkih praksi i internacionalnih stilova. Analizirali smo različite povode kretanja umetnika- političke, edukativne ili životne. Neki od njih tragali su za boljim mogućnostima obrazovanja, drugi za kvalitetnijim životom, a treći su bežali pred političkim režimima sa kojima se nisu slagali…”, ističe u Predgovoru kataloga ove izložbe Dr Tijana Palkovljević Bugarski.
Kada je reč o migracijama umetnika, na izložbi su predstavljeni slučajevi El Greka, Elizabet Lebren i Marka Šagala. Naime, Domenikos Teotokopoulos (El Greko) rođen je između 1537. i 1542. u Kandiji, što je današnji Iraklion, na Kritu. U Veneciju je otplovio galijom na proleće ili leto 1567. godine. Proleća 1570. stigao je u Rim i tamo ostao sedam godina. Sa svojim saputnikom Frančeskom Prevosteom je brodom, a potom na dve mazge, iz Rima došao u Toledo 1576., gde će ostati do kraja života, do 1614. godine.
Elizabet Luiz Viže Lebren rođena je 1755.godine u Parizu, u vreme vladavine Luja XV. U jeku Francuske revolucije, na jesen 1789.godine pobegla je sa kćerkom Žan Žuli Luiz kočijom iz Pariza, dok je muž Žan Batist Pjer Lebren ostao u francuskoj prestonici. Skoro tri godine provela je u Italiji- u Rimu, Napulju, Firenci, Torinu… U nemogućnosti da se vrati u Pariz, 1792. godine odlazi u Beč. U julu 1795. dolazi u Rusiju koja je, kako je sama rekla, postala njena druga domovina. U Pariz se vratila 1802. godine da bi ubrzo potom još dve godine provela u Engleskoj i Švajcarskoj. Umrla je 1842. godine u 86. godini u Parizu.
Mark Zaharovič Šagal rođen je 1887. u Vitebsku, u carskoj Rusiji. Od 1907. do 1910. školovao se u Sankt Peterburgu. Iz Sankt Peterburga, nakon četiri dana putovanja, stigao je u Pariz gde je ostao pet godina, do početka Prvog svetskog rata. Od 1914. do 1920. godine živeo je opet u Sankt Peterburgu, da bi od 1920. do 1922. boravio u Moskvi. 1922. trajno napušta SSSR, a Pariz postaje njegov novi dom. Tokom izbijanja Drugog svetskog rata 1941. odlazi iz Francuske u SAD. U Francusku se vratio 1948. godine i ostatak života proveo je u mestu San Pol de Vans, nadomak Nice.
Odgovor na temu migracija dali su i savremeni umetnici Luka Kulić, Mladen Miljanović, Taus Makačeva, Danilo Vuksanović i mnogi drugi. Neophodnost sagledavanja ovog društveno-političkog fenomena koji je obeležio našu prošlost, dešava nam se danas i odrediće našu budučnost, iz ugla savremene umetnosti objašnjava se i činjenicom da je odnos prema migracijama danas možda, nažalost, negativniji nego ikada u istoriji. Kretanja je oduvek bilo i biće, što ukazuje na to da smo svi migranti. Upravo zbog toga je važno da ovaj fenomen razumemo prevashodno iz onog ljudskog ugla, a to je kao što smo na početku naglasili, da smo svi jednaki pred određenim spletom istorijskih i životnih okolnosti i svi težimo istom- kvalitetnom životu u miru i boljoj budućnosti za buduće generacije.
Tokom trajanja izložbe, sve do 30. aprila 2022. bićemo u mogućnosti i da pratimo različita predavanja na temu migracija, da pogledamo brojne filmove na istu temu, a ceo prateći program izložbe možete pronaći na sajtu i zvaničnom Facebook profilu Galerije Matice srpske.
