Tekst: Žikica Milošević
Ako je Dubai rešio da fascinira ceo svet nekom vrstom „nemogućih arhitektonskih poduhvata“ (prvi hotel sa 7* – Burdž Al-Arab, pa najviša zgrada na svetu, Burdž Dubai, veštačka ostrva kao što su razne „palme“ i „Svet“) i luksuzom koji se granići sa bahatošću (nisam rekao s koje strane se graniči!), Dubai je odabrao lepši i tiši put. Plaže su besplatne, a rešio je da se brendira kao kulturni centar Bliskog i Srednjeg istoka.
Louvre Abu Dhabi. Foto: Žikica Milošević
KULTURNI CENTAR SREDNJEG ISTOKA
A i zašto ne bi – sa Bagdadom i Damaskom koji su ili izolovani ili oštećeni ratovima, ili oba, sa Iranom koji je islamska republika bez mnogo mogućnosti da zasad postane mesto slivanja različitih kultura, sa Saudijskom Arabijom koja se tek otvara – Abu Dabi je napravio nekoliko ozbiljnih koraka ka tom cilju, a većina ih se nalazi na ostrvu Saadijat. To ostrvo, na 5 minuta vožnje od centra, postalo je kulturna prestonica grada, emirata i regije, u na njemu je planiramo čak 8 muzeja, od kojih su neki već u ozbiljnom zamahu privlačenja turista.
Pogled sa ostrva Saadijat na centar Abu Dabija. Foto: Žikica Milošević
Ostrvo Saadijat, veličine 27 km2, biće podeljeno na 7 okruga koji će na kraju primiti preko 145.000 ljudi. Dakle, neće ovde biti samo umetnost, ali zato će turisti pre svega dolaziti. Drugačije rečeno, na ostrvu Saadijat, koje je potpuno posvećeno umetnosti i duhovnosti, se gradi još nekoliko muzeja i kulturnih institucija zbog čega popularno ostrvo Saadijat nazivaju i Ostrvo Umetnosti.
Gradi se Nacionalni muzej šeika Zajeda. Foto: Žikica Milošević
Kulturni okrug koji će biti drž Saadijata, se prostire na ukupnoj površini od 2,43 kvadratnih kilometara. Planirano je da se potroši oko 100 miliona evra miliona funti na sledeće projekte: Luvr Abu Dabi, projekat Žana Nuvela, koji je otvoren 2017. godine, Gugenhajm Abu Dabi, projekat Frenka Gerija, Nacionalni muzej šeika Zajeda, projekat kompanije Foster + Partners, koji je u izgradnji, Prirodnjački muzej, projekat Mekanoa, teamLab Phenomena Abu Dhabi koji je projekat ARQA, te Centar izvođačkih umetnosti koji je projektovala sada već pokojna Zaha Hadid (odnosno njen studio) i naravno, iznenađujuća i tolerantna Porodična kuća Abrahamova, otvorena 2023.
Porodična kuća Abrahamova, džamija u prvom i crkva u drugom planu. Foto: Jovana Živanović
PORODIČNA KUĆA ABRAHAMSKIH VERA
Taksijem od centra grada ne treba puno novca (vremena takođe prilično malo), budući da je benzin jeftin, i odmah se nalazimo ispred Porodične kuće Avramove ili Abrahamske porodične kuće, kako vam milije da prevedete. Naime, u svetlu otpoljavanja odnosa arapskih zemalja i Izraela, i sporazumom sa Papom Franjom koji pruža ruku drugim religijama, u Abu Dabiju je otvoren kompleks triju vera.
Na tri jezika i pisma. Foto: Žikica Milošević
Porodična kuća Abrahamova je međuverski kompleks inspirisan Dokumentom o ljudskom bratstvu koji su potpisali papa Franja u ime Katoličke crkve i Ahmed El-Tajeb u ime džamije al-Azhar 4. februara 2019. godine u Abu Dabiju. U njemu se nalaze crkva Svetog Franje, džamija Imam Al-Taieb i sinagoga Mojsija Ben Majmona (Majmonidesa), u odvojenim strukturama. Džamija ima lukove, sinagova trouglove (sa Davidove zvezde) a katolička crkva ima ravne linije. Prisutne su samo glavne frakcije triju vera (nema ibadita i šiita od muslimana, nema pravoslavaca i protestanata od hrišćana i sl.), ali ceo kompleks je veoma smirujući, i daje mnogo nade u budućnost ljudske rase i Bliskog istoka, naročito u ovim mračnim vremenima.
I jedna sinagožica. Foto: Jovana Živanović
LOUVRE ABU DABI
A onda – spektakl! Idemo u Luvr. OK, neki su se smejali uopšte ideji i imenu «Louvre Abu Dhabi“, ali ko je ušao, nije mu smešno. Muzej se nalazi u Ulici Žaka Širaka, što je simpatičan detalj. Otvoren je 2017. i najveći je muzej u Arabiji, do 2019. je već primio 2 miliona posetilaca i prikazuje dela koja se nalaze u depou u Luvru u Parizu. Sada pacovi više nemaju za čim da tragaju u podrumima Luvra, već se eksponati donose na Saadijat, a uz malo mudrosti i drugi muzeji na svetu će krenuti ovom logikom. Ne samo u Abu Dabiju već svuda u svetu. Dogovor o “filijali” važi do 2037, a onda ide produžetak (verovatno, s obzirom na uspeh muzeja).
Jedinstvo vode i kamena. Foto: Žikica Milošević
Kolekcije variraju u 12 soba od prvih civilizacija do savremene umetnosti a akcenat je na paralelnom prikazivanju umetnosti iz različitih delova sveta da bi posetioci mogli stvoriti komparativnu sliku razvoja u raznim delovima sveta i da bi se bilo koja kultura izlečila od kompleksa superiornosti. I – muzej uspeva u tome!
Louvre Abu Dhabi - istorijski deo. Foto: Žikica Milošević
Zaista, kada vidite da je u vreme, recimo 1.000 godina pre nove ere, vaza iz Egipta, vaza iz Kine i vaza iz Afrike jedna pored druge, primećujete koliko smo srodni, i naravno, koliko su nam estetike divergentne. Fascinantna ideja, i šamar orijentalizmu Zapada, ali i pokazatelj novog sveta koji se rađa, a u kome će Azija biti centar sveta, a Bliski istok, po nadanjima princa Muhameda Bin Salmana, iz susedne Saudije, «Nova Evropa». Novca im ne manjka, a ni volje. Ovde smo mogli videti svašta o čemu smo sanjali – «Trkače» Robera Delonea, čiju reprodukciju imam u svojoj kući, Maljeviča, Kandinskog, Vermera, Rodena, Manea, Gogena i šta sve ne. Zaista sjajna ideja – u svetu bogatstva i kiča napraviti oazu umetnosti i kulture. Nekome pare baš dobro služe.
August Rodin - Poziv na oružje. Foto: Žikica Milošević
Malo Kandinskog. Foto: Žikica Milošević
Trkači Roberta Delaunaya. Foto: Slavko Matić
Kada izađete napolje, vlažna vrelina vas zapahne, ali tu je fascinantna kupola od metala sa tipično muslimanskim geometrijskim «tkanjem» kroz koje se probija svetlost. Zalutate li malo, doći ćete do stepenica koje vas spuštaju u slanu vodu Persijskog zaliva. Popeli smo se na sprat, u lokalni kafić – i videli da je pivo (maleno) – 10 evra. Učinili smo neminovno – samo smo se slikali sa moćnim skajlajnom Abu Dabija u zaleđu, kao i influenserke na instagramu. Nismo ni mi lošiji i besramniji.
Instagramska besramnost. Foto: Slavko Matić
ŠTA ĆE BITI DALJE?
Dalje – dalje su gradilišta. Po završetku, Gugenhajm Abu Dabi je planiran je da bude najveći od Gugenhajmovih muzeja. Arhitekta Frenk Geri je dizajnirao zgradu, kao i onu u Bilbaou, što je „igranje na sigurno“ od strane Emiraćana – zgrada će biti jednako spektakularna.
Spektakularan dizajn Louvrea! Foto: Žikica Milošević
Nakon objavljivanja projekta muzeja 2006. godine, radovi na lokaciji su počeli 2011. godine, ali su ubrzo obustavljeni. Usledila je serija kašnjenja u izgradnji; Očekuje se da će muzej biti završen 2025. godine. OK, vidimo se tada opet! Dubajci nam ne daju da zaboravimo na njih i „otkačimo“ ih na listi posećenih destinacija.
