|
Deca imaju svoje heroje! Neki izlaze sa slika, drugi sa filmskog platna, silaze sa novinskih fotografija, iz stripova, sjajni i neustrašivi u svojoj snazi, nesebičnosti i požrtvovanosti. Sve svoje vrline i darove poklanjaju ljudima, tebi i meni, a da ni u jednom trenutku ne pomisle na lični interes, pa ni život. A, ima ih, evo tu u susedstvu, u ulici, u školi. Heroji trenutka, moji „Džepni heroji“ – borci protiv ustajale svakodnevice koja usisava svaku pomisao na večnost. Šta posle? Posle dolaze crteži, slike i kolaži. Posle dolaze „moji” pokušaji da odgonetnem, opišem, obeležim i sakrijem tragove odrastanja. Ostaju nedefinisani, izbledeli transformisani isečci nekog života. Da li su to oni heroji koje znam? Ne, ostali su nagoveštaji oblika kao eho postojanja. Baš te trenutke pokušavam da pretočim u slike koje svedoče o trajanju i nestajanju, kao omaž ljudskoj kratkodnevici bez imena i izvan prostora. A, možda, samo recikliram sećanja na neke snove, zaustavljene na samom početku!
Autor
|
