Ukoliko ste imalo upoznati sa životom Maje Herman Sekulić, kao i sa životom i delom Milene Pavlović Barili, nećete ni najmanje biti iznenađeni činjenicom da je upravo jednoj od naših najboljih književnica pripala čast da napiše roman o jednoj od naših najtalentovanijih umetnica XX veka. Naime, Fondacija Milene Pavlović Barili u Požarevcu poverila je našoj uglednoj književnici Maji Herman Sekulić da napiše svoje viđenje ličnosti umetnice koja je očarala svet, ali o kojoj nažalost nema previše pisanih tragova u svetu.
Tako je nastala knjiga “Devet života Milene Pavlović Barili”sačinjena od “tri skice”: prva i druga odnose se na Majinu “potragu za Milenom” po Njujorku, a treća je Milenina lična ispovest napisana u prvom licu. U ovoj knjizi nalazi se i sinopsis za film o Mileni.
Maja je, kao neko ko i danas živi na relaciji Beograd-Njujork, najpre odlučila da krene “tragom Milene Pavlović Barili”. Kako je sama istakla, nije imala ideju da piše ni njenu romansiranu biografiju ni istorijski roman, već da je kroz neke nove književne multižanrovske forme približi 21. veku i otkrije je svetu kao njegovu novu ikonu koje još nije svestan. U očekivanju da pronađe neke opipljive tragove Mileninog života u Njujorku, Maja odlazi na sve adrese za koje se zna da je na njima Milena nekad živela, restorane u koje je svraćala, zatim veliku gradsku Javnu biblioteku, istražuje katalog izdanja muzeja MOMA. Situacija koja nas je protekle godine sve zatekla nespremne, (kada smo bili prinuđeni da vreme prvodimo u svojim domovima i bez ikakve mogućnosti putovanja) na izvestan način, pomogla je Maji Herman Sekulić da se dublje poveže sa Milenom, čak i ne nužno obilazeći mesta na kojima bi mogao postojati neki trag, već samo osećajući je kroz njenu poeziju, slike i pisma.
U ovoj knjizi, koja kao što smo napomenuli, nije ni romansirana biografija ni istorijski roman, već možda jedna intimna ispovest slikarke i umetnice kosmopolitskog duha i specifičnog senzibiliteta, Maja u prvom licu piše Mileninu priču, satkanu od velikih sreća i velikih tuga, udaljenosti i bliskosti, Balkana i sveta, onoga što postoji spolja i Mileninog unutrašnjeg, beskrajno bogatog sveta u koji, čini se, niko nikada nije uspeo da pronikne do kraja.
Sličnosti i koicindencije Majinog i Mileninog života su priča za sebe, podjednako zanimljiva koliko i segment u kom je roman u vidu ispovesti Milene Pavlović Barili. Naime,dve godine pre nego što je saznala da će baš ona pisati ovu knjigu, Maja je počela da istražuje u tajne Istočne Srbije i njenih čudesnih mitova od Vinče do Viminacijuma, koji su utkani na suptilan način i u Mileninu umetnost, baš kao i u dve značajne poeme Maje Herman Sekulić. Milena je bila “slikarka razdaljina”, a Majin život takođe su obeležila putovanja i život na različitim kontinentima što ju je učinilo “piscem razdaljina”. Baš kao što Milenin samostalni život i sazrevanje nje kao umetnice počinje dolaskom u Njujork, tako se i Maja zaista osamostalila i odvojila od majke tek došavši na studije u Ameriku. Neću vam otkrivati sve sličnosti kako biste pročitali knjigu, ali važno je napomenuti da osim kao vrsni pripovedač, Maja Herman Sekulić svakako kao žena i kao umetnik, kao neko ko je upijao različite kulture neprestano radeći na sebi i svom stilu, može najbolje da oseti i razume umetnički senzibilitet i nomadski život Milene Pavlović Barili, te njenu priču ispriča toliko verodostojno da nam se na trenutke čini da ju je zaista napisala sama Milena.
Dok posmamo Milenine slike, modne ilustracije ili čitamo njene pesme, ne možemo da ne osetimo čaroliju. Kao da je neka dobra magija “umešala prste”, kao da nešto tako veličanstveno ne može biti samo delo ljudske ruke i uma. Budući da je Milena, po majci, potomak dinastije Karađorđević, a po ocu Brunu, glumcu i kompozitoru, Italijanka, ne čudi činjenica da je spoj dvaju kultura iznedrio umetnicu izvanrednog talenta, specifičnog senzibiliteta i vizionarskog duha. Milena nije bila čarobnica samo u slikarstvu. Pisala je i poeziju i to na italijanskom, španskom i francuskom jeziku. Zanimljivo je da je na svom maternjem jeziku napisala samo jednu pesmu, kada je imala sedam godina. Milena Pavlović Barili dobila je izvanredno slikarsko obrazovanje, ali i njen neverovatan talenat bez sumnje je uticao na to da ova slikarska čarobnica izlaže u najprestižnijim galerijama na svetu- u Londonu, Rimu, Parizu i Njujorku. Nakon što je osvojila Evropu, Milena veoma mlada odlazi u Ameriku, pred Drugi svetski rat. U Njujorku postiže veliki uspeh i postaje veoma cenjena u najvišim intelektualnim i kulturnim krugovima koji su shvatili da ona svojim delom daje ogroman doprinos svetskoj kulturi.
Čitav Milenin život bio je obojen umetnošću. Muzika je u njenom životu bila porodično nasleđe: majka Danica, pijanistkinja i otac Bruno, kompozitor, od malena su je uveli u čudesni svet tonova, pa je i ova umetnost u njenom životu zauzimala veoma važno mesto. U muzičkim delima Milena je često tražila inspiraciju za svoje slike. Muzika, naročito muzika iz zemlje njenog oca, dakle muzika italijanskih kompozitora, nadahnjivala ju je tokom stvaranja. Slušala je i popularne izvođače kao što su Mami Smit, Luj Armstrong, Besi Smit, Beni Gudmen, Bili Holidej i Žozefina Bejker, koju je čak u zanosu igre predstavila na jednoj svojoj ilustraciji. Milena je svirala klavir, ali njen talenat i smisao za likovno izražavanje, majka Danica odlučila je da podstiče u pravcu likovne umetnosti.
U svim kulturnim sredinama- u Srbiji, Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, Engleskoj, Španiji i Sjedinjenim Američkim Državama, Milena je osećala podjednaku strast za stvaranjem. Različite kulture spajale su se u njoj i ostavile specifičan trag na njenim umetničkim delima koja na poseban način oslikavaju razne ambijente i predele. Po evropskim prestonicama uglavnom je putovala sa majkom Danicom, koja je bila u potpunosti posvećena ćerkinom životu. Njujork je za Milenu predstavljao jedan potpuno novi svet. Imala je tada samo trideset godina, a doživela toliko susreta, novih poznanstava, izložbi, naslikanih dela, nacrtanih skica, napisanih pesama i pisama.
Posebnu pažnju privlači sve ono što je Milena uradila za modni svet. Moda ju je veoma inspirisala i umetnica je radila ilustracije za prestižne američke modne časopise- Vogue, Harper’s Bazaar, Town and Country, Glamour i Charm. Njena ilustracija za naslovnu stranu “Voga” , od 1. aprila 1940. godine postiže ogroman uspeh. Ova dela su mnogo više od ilustracija. To su prava originalna umetnička dela. Modu, malo bližu svakodnevnici, Milena uzdiže. Njene ilustracije, modni dizajn, reklame za šminku, očaravajuće su zahvaljujući mnogim detaljima koji poseduju značajnu simboliku. Pozadinu modnih kreacija čine pejzaži, konjanici, baloni, deca koja se igraju i divni predeli njenih snova.
Činjenicu da njen život nije izgledao ni približno glamurozno kakva je naizgled njena biografija, Maja ovog puta u izvesnom smislu “preskače” jer je potreba da se Milenina ličnost osvetli, ali u svom punom sjaju, da se prikaže koliko je Milena zapravo uvek iznova uspevala da pronađe utočište u radu i svojoj umetnosti, bila jača od potrebe da se piše o povoljnim i manje povoljnim društvenim i istorijskim okolnostima u kojima se odvijao njen život.
Maja Herman Sekulić piše Milenin intimni dnevnik koji nam otkriva neke nove slojeve Milenine ličnosti, ali otkriva i dosta pojedinosti o samoj autorki koja se, na mnogo načina, može identifikovati sa Milenom. Zanimljivo je da veći deo knjige Maja piše u istoj ulici, u zgradi preko puta one u kojoj je stanovala Milena. Zar ne zvuči uzbudljivo?
Tekst: Vladislava Milovanović Milošević
