Razgovarali smo sa Strahinjom Madžarevićem, mladim srpskim scenaristom, koji nagoveštava novo razdoblje u srpskom filmu. Nakon nekoliko scenarija za kratke filmove, prošle godine debitovao je sa dugometražnim filmom Lihvar u režiji Nemanje Ćeranića i televizijskom serijom Crna svadba, koja je oduševila kako publiku tako i kritiku.
- Mladi filmski stvaraoci obično započnu karijeru sa sentimentalnim filmom o tinejdžerskom odrastanju u rodnom gradu, a vi ste se odlučili hrabro za žanrovski film. Da li ste ljubitelj žanrovskog filma?
“Lihvar” je kriminalistički film sa izraženim sentimentom prema rodnom mestu jer smo režiser Nemanja Ćeranić i ja (a i dobar deo ekipe) rođeni i odrasli u Inđiji. Obojica smo veliki ljubitelji žanrovskog filma, a priča koju smo hteli da ispričamo nam je sama odredila žanr. Uspeli smo da uradimo film nalik na one koje volimo da gledamo s tim da smo u njega utkali nešto lokalno, originalno naše.
“Lihvar” je snimljen u Inđiji za manje od mesec dana. Izjavili ste da su meštani značajno doprineli da sam film bude realizovan. Odakle vam toliki entuzijazam da snimate film u vreme pandemije? Da li ste imali neke sukobe sa rediteljem u pogledu viđenja života u Inđiji?
Ispostavilo se da je prvog dana snimanja proglašeno vanredno stanje u Srbii pa je snimanje privremno stalo dok se stvar nije malo smirila pa smo mogli da nastavimo sa radom. Ljubav prema filmu je pobedila sve okolnosti, meštani a i sama ekipa filma su čitavo vreme bili uz Nemanju , verovali su u njegovu viziju i bez njegovog ludačkog entuzijazma film ne bi mogao da bude završen. Sa Nemanjom nisam imao nikakve sukobe jer smo mi najbolji drugovi od treće godine naših života, razumemo se po mnogim stvarima, a pogotovo po pogledu života u Inđiji.
Foto: Tamara Drljača
- U domaćim filmovima, obično su glavni likovi “najbrbljiviji”, neretko i naratori u samom filmu. S obzirom da pišete glavne uloge bez mnogo teksta i oslanjali ste se na vizuelni doživljaj, da li vam je bilo bitno ko će da igra u filmu?
Naravno, na samom početku smišljanja priče sam znao da će moj prijatelj Dušan Petković igrati glavnu ulogu pa sam tako i pisao lik Mundira. Uvek je mnogo lakše kada unapred znate ko će igrati likove, ali to je retka situacija. Glumci su jako bitna karika u pravljenju filma jer talentovani i odgovarajući glumci svojom izvedbom dodaju nove dimenzije i podižu film na stepenik više.
U filmu igraju i mnogi naturščici, vaši sugrađani. Da li mislite da nedostaje kinematografiji “svežina“ novih lica, koji doprinose autentičnosti?
Da, mislim da nova lica nedostaju, ali to je krivica autora koji imaju strah da daju šansu novim glumcima i tako pokušaju da urade nešto drugačije.
- Da li ste se opterećivali nekom moralnom porukom dok ste pisali? Koliko vam je bilo teško da ispričate priču iz ugla jednog „zelenaša“?
“Lihvar” je priča o moralnom kodeksu, o čoveku koji se bavi poslom na ivici zakona ali sa izraženim ličnim pravilima koje nikada ne ruši. Bio mi je izazov da ispričam priču o zelenašu jer je to zanimanje jedno od najomraženijih kod nas, ne smao danas nego kroz celu istoriiju, ali baš zbog toga je ta priča izuzetno dramski potentna.
- Da li biste vi zbog nečeg pozajmili novac od “lihvara”?
Srećom ne moram da idem kod zeleneša, imam bogate drugare koji mi pozajmljuju bez kamate.
- Živimo trenutno u “zlatnom dobu televizije”. Šta mislite šta je to što je “Crnu Svadbu ” izdvojilo od mnogih serija koje preplavljuju male ekrane?
Mislim da je priča glavna stvar koja je izdvojila “Crnu svadbu” jer sve ide iz toga. Kokreator i režiser Nemanja Ćipranić je dao celog sebe u ovaj projekat, okupio je sjajnu ekipu što je na kraju prepoznato od strane publike.
- Kako ste se spremali za ovu temu? Da li ste izučavali vlaški jezik i običaje?
Spremao sam iz literature. Nisam izučavao vlaški jezik, a za običaje, kulturu i tradiciju nam je pomagao profesor Danijel Sinani.
- Prvi put sam čula za seriju kada sam čula raspravu dve devojke u autobusu: “Da li je korona katabaza?” Pitala sam devojke šta je to, one su mi objasnile da je to reč iz serije. “Katabaza” znači sunovrat, na starogrčkom. Da li vam je sunovrat bila osnovna ideja kada ste počeli pisanje serije?
Da, “Crna svadba” je zapravo priča o katabazi i prva verzija serije se baš tako zvala. Katabaza je glavna ideja, suština ove priče, ona se bavi “opadanjem i propašću” našeg sveta.
- Vlaška magija je pre svega poznata kao erotska magija kojom se bave žene. Hoće li biti više ženskih likova u nastavku?
Da, ženski likovi su zapravo noseći likovi u seriji, a u nastavku će imati još značajniju ulogu.
- Šta vam je bio najveći izazov u pisanju serije?
Najveći izazov je bio u tome kako uklopiti elemente naše tradicije u jasne žanrovske okvire a da se u tome ne pretera i da se nađe balans kako bi i srpska a i inostrana publika sa istim interesovanjem mogla da prati seriju.
- Da li je Radivojević “kriv” za snuff momente koje su mislim po prvi put viđeni u nekoj mainstream seriji?
Ukoliko mislite na sam kraj sezone to nije čist snuff momenat jer nema sve potrebne elemente da bi to bio. Imao sam veliku čast da Aca Radivojević bude saradnik na scenariju i sa njim sam postao prijatelj tokom rada što mi je pomalo neverovatno jer sam još u osnovnoj školi gledao njegovu emisiju “Šok koridor” koju je radio sa kolegom Nenadom Bekvalcem. To je za mene bio bukvalno bukvar filma jer sam emisiju gledao sa sveskom u ruci i zapisivao sam filmove koji bi trebalo da pogledam. Ta emisija je uticala da ja počnem da razmišljam o tome kako bih jednog dana mogao da se bavim ovim poslom i imao sam sreće da smo sad ostvarili saradnju i da ćemo je nastaviti na još nekim projektima u budućnosti.
- Scenaristi serije su često pod pritiskom publike, da određene likove ubiju pre vremena ili im “produže trajanje” zbog popularnosti. Da li ste vi imali neke sugestije od gledalaca ili ne obraćate pažnju na to?
Ne obraćam pažnju na to. Kokreator i režiser Nemanja Ćipranić i ja od samog početka rada na projektu znamo kuda će priča da ide i šta će da bude sa likovima. Samo se držimo tog plana.
