Ako se pitate koji su poznati bendovi iz Škotske, samo će vam se kazati da su tu nastali velikani poput Franz Ferdinand ili The Jesus and Mary Chain. Republika Irska i Engleska su rasadnici bezbrojnih talenata koje ne vredi ni nabrajati. A šta ako u kvizu postave pitanje: koji je najslavniji bend iz… Severne Irske?
Jedno od mogućih rešenja je The Undertones! I za one koji slušaju sve od „Silvane do Nirvane” ili savremenije rečeno, „od Senidah do Nicka Cavea”, pesma „Teenage Kicks” je nešto što će instantno prepoznati, jer se ta pesma nađe na svakoj new wave kompilaciji koja drži do sebe. Samo neće znati ko je peva i odakle dolazi bend. A dolazi iz grada Londonderija u Severnoj Irskoj. Pardon, iz Derija. Zavisi s kim pričate, protestantima ili katolicima, moraćete obratiti pažnju na verziju imena grada!
The Undertones su počeli da se bave muzikom još 1974, kada nisu imali baš najčistijeg pojma o tome šta će svirati, ali voleli su The Beatles i modse Small Faces. Prosto, u Severnoj Irskoj su tada bili Nemiri, atentati IRA-e i alsterskih protestanata su se nizali kao osvete, policije i vojske je bilo svuda, a sve se zatvaralo dosta rano zbog policijskog časa. I šta da radi omladina nego da napravi svoj bend. Već 1976. oni postaju „obuzeti“ novim punk zvukom, koji kasnije prelazi u troakordni punk pop, a najveći idoli su im The Ramones i Buzzcocks.
U martu 1978. godine The Undertones su snimili demo kasetu na Univerzitetu Magee u (London) Deriju i poslali kopije kasete raznim diskografskim kućama u nadi da će obezbediti ugovor za snimanje, ali su dobili samo zvanična pisma odbijanja. Ali, poslali su i legendardnom Johnu Peelu na BBC1, kočoperno „zahtevajući da pusti pesme u svom radijskom programu“. Peel je odgovorio bendu tako što je ponudio da plati sesiju snimanja u Belfastu. 15. juna 1978. bend je snimio svoj debitantski EP sa četiri pesme „Teenage Kicks” sa budžetom od samo 200 funti. I istorija je počela! Peel je singl besomično puštao na Radio BBC 1 i Sire Records se zainteresovao za izdavanje albuma „The Undertones”, koji je snimljen 1979, i doživeo sjajne kritike, a Feargal Sharkey je postao ikona new wavea. Sledio je album „Hypnotised” 1980. sa koga je skinut 6. singl benda, čuveni „My Perfect Cousin”, koji ih je zacementirao u vrhu pop rock imena UK. U recenziji magazina Sounds iste godine, Undertones su opisani kao: „Možda najbolja pop grupa na engleskom govornom području“. Wow!
Nije daleko bio ni ugovor sa najvećima. Treći album, „Positive Touch” za EMI. Željno iščekivani album „najboljeg benda na engleskom” dolazi 1981. godine, kada se paradigma snažno menja od gitarskog new wave mods stila u electro i synth novi romantizam jednih Spandau Ballet i Duran Duran, te album sadrži i klavire, saksofone i duvače – ali, pažnje je otišla mlađim bendovima i novom synth popu. Poslednji album pre raspada, 1983. pod nazivom „The Sin of Pride” je opet predstavio nagli zaokret u muzičkom stilu, kako je to bio običaj tih godina, pa je soul bio dominantna inspiracija, kao i izvođači Motowna.
Godine 1999. se ponovo okupljaju, osim pevača Sharkeyja. Krenuli su sa turnejama. Pozvani su na Glastonbury 2005. i svirali na Celtic Parku 2009. pre meča Celtic-Liverpool. Izdali su i dva nova albuma, „Get What You Need” 2003, i „Dig Yourself Deep” 2007, inspirisani time što je indie rock revival iz prve decenije 21. veka bio inspirisan – baš njima i bendovima „njihovim vršnjacima”.
Zanimljivo, da iako su bend koji je došao „iz ratnog stanja”, dakle iz jednog od gradova najviše pogođenih nemirima, skoro nikada nisu pevali o ratu i terorizmu (ukupno svega tri pesme), već o tinejdžerskim i mladalačkim dilemama. Za razliku od U2, koji su iz mirnog Dablina stalno pevali o ratu. Jedini momenat kada su se The Undertones pomalo politizovali je kada su se slikali pored „Free Derry”, katoličkog murala IRA u rodnom gradu. Kao pravoverni katolici u tihom prostestu protiv nasilja. Ali, to ste već znali iz činjenice da ih je Celtic zvao da sviraju na svom stadionu!
Legendarne The Undertones na Exitu slušamo u subotu, 9. jula na glasnoj Explosive bini!
Žikica Milošević