Galerija Matice srpske, u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu i svojim dugogodišnjim partnerom, OTP bankom, predstavila je 9.decembra projekat simboličnog naziva “DigitArt”. Naime, skicenblok Save Šumanovića i album sa grafikama i crtežima srpskih i ruskih umetnika 18. i 19. veka digitalizovani su u formi “FlipBook” aplikacije, dok su neka od najreprezentativnijih dela bogate umetničke kolekcije Galerije Matice srpske koja se nalaze u depou preneta u virtuelnu stvarnost:
-
Galerija Matice srpske, kao muzej koji se trudi da stalno bude aktivan, aktuelan i moderan, nastoji da prati sve ono što su trendovi muzeološke struke i da sve ono rade muzeji u svetu i sve ono što nam donosi nova tehnologija primenimo i na zaštiti srpskog kulturnog nasleđa. S obzirom na to da svega 5 do 10% fonda ima mogućnost da bude izloženo u stalnim postavkama muzeja, uvek smo se pitali kako da preostalih 90% u depouu učinimo dostupnim, ne samo kroz publikacije ili gostujuće izložbe, već i upotrebom savremenih tehnologija. U tome nam već nekoliko godina unazad pomažu naši partneri, pre svega Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, a u svemu tome nam veliku podršku pruža OTP banka. Prošle godine zajednički smo osmilili jedan projekat za koji smo konkurisali kod Sekretarijata za kulturu i informisanje i dobili podršku za realizaciju projekta koji danas predstavljamo. Projekat “DigitArt” sastoji se iz tri segmenta: prvi segment je digitalizacija albuma grafika i crteža 18. i 19. veka, muzejskog predmeta koji smo nedavno kupili za našu kolekciju, a koji zbog svoje prirode nije moguće predstaviti u celini, tj. nije moguće svaku stranu ponaosob prikazati publici. Zbog toga smo odlučili da ga digitalizujemo i kroz upotrebu savremene tehnologije učinimo u celosti dostupnim publici u novoj, budućoj stalnoj postavci. Drugi predmet jeste album crteža našeg istaknutog slikara Save Šumanovića, slikara čija dela imamo u stalnoj postavci, ali čiji album crteža iz istih razloga ne možemo da izlažemo u potpunosti. Kroz projekat “Virtuelni depo” publici je omogućeno da virtuelno uđe u depo pogleda jedan broj dela koji se čuva u depouu, da otvori fioke, zaviri u ono što inače nije dostupno javnosti, a taj deo će biti dostupan na veb-sajtu galerije, istakla je Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske.
Album grafika i crteža umetnika 18. i 19. veka iz Galerije Matice srpske nastao je sakupljanjem grafičkih listova različitih autora, koji su objedinjeni u kožnom povezu, u vremenskom periodu od stotinu godina. U njemu se nalaze dela Hristofera Žefarovića i Zaharija Orfelina, dvojice najistaknutijih bakrorezaca, kao i više listova sa predstavama Vasilija Onufrieviča Kiprijanova, ruskog bakroresca, izdavača, matematičara i osnivača prve ruske tipografije u Moskvi. Ipak, identitet stvaraoca i prvog vlasnika Albuma još uvek nije poznat, ali je svakako reč o ličnosti koja je imala mnogo znanja o umetnosti.
Od velike važnosti za izložbu, ali i srpsku umetnost je i Skicenblok Save Šumanovića u kome se nalazi 14 crteža izvedenih olovkom, a na pojedinim je prisutan i tuš. Nastao je nakon što je Šumanović završio školovanje u zagrebačkoj Višoj školi za umjetnost i umjetnički obrt, a pre nego što je u svom radu u potpunosti usvojio stil koji je sticao u Parizu u ateljeu Andrea Lota.
U depou Galerije Matice srpske čuva se nešto više od 9.000 likovnih dela nastalih u vremenskom periodu od XVII veka do danas. Slike, skulpture, grafike, crteži i dela stvarana kombinovanjem različitih umetničkih tehnika ili primenom savremene tehnologije čuvaju se u salama uređenim u skladu sa savremenim muzeološkim i konzervatorskim preporukama.
Koristeći VR naočare na licu mesta ili putem galerijske veb stranice, od januara 2022. godine biće moguć ulazak u virtuelni svet depoa Galerije, koja poseduje jednu od najbogatijih kolekcija ove vrste u našoj zemlji.
Vladislava Milovanović Milošević
