Mart 2020. godine svi ćemo pamtiti kao mesec kada je, u gotovo svakom smislu reči, „život stao”. Najednom, čitav svet se suočio sa situacijom na koju niko nije bio spreman- ni pojedinci, ni kompanije, ni kulturne institucije. Ipak, postojala je nada da ćemo se već tog leta vratiti ustaljenom načinu života i manifestacijama na koje smo navikli. Kulturne institucije, nacionalne, kao i one širom sveta, veoma brzo su reagovale- muzeji i galerije virtuelno su nam “otvorili” svoja vrata pruživši mogućnost svima da uživaju u njihovim bogatim umetničkim kolekcijama i aktuelnim izložbama, brojna srpska pozorišta su nam omogućila da pogledamo neke od najboljih predstava online, a zahvaljujući muzičkim internet platformama tokom karatina mogli smo da uživamo i u nastupima nekih od svojih omiljenih izvođača.
Iako smo od leta 2020. godine očekivali mnogo više, sve pozorišne, muzičke, filmske, pa i modne manifestacije na koje smo navikli, otkazane su i pomerene za „neko bolje vreme”. Neke od njih, održane su u digitalnom formatu, ali nekako, kao da je kultura, u jednom trenutku, utihnula. Niko nije mogao ni da pretpostavi kako će uopšte izgledati bilo koja kulturna manifestacija kada, kako smo govorili, „sve ovo prođe”. „Sve ovo”, na neki način, još uvek traje, ali kulturne manifestacije su se ove godine vratile i mogli bismo da kažemo, ne samo da za njih „ima nade”, već da su izuzetno posećene i da za njima kod publike postoji možda i veća potreba nego što je to bio slučaj pre pandemije.
Jedan od najvećih muzičkih festivala u Evropi, „EXIT”, u 2021.godini, koja je definitivno bila najizazovnija za festivalsku industriju, organizovao je čak četiri festivala, u tri različite države. Najuticajniji američki muzički medij Billboard, pisao je o „EXIT-u” kao prvom velikom evropskom festivalu od početka pandemije. Očekivano, zbog ograničene mogućnosti putovanja prouzrokovane kovidom, ove godine smo uglavnom uživali u nastupima najboljih domaćih i regionalnih izvođača i bendova. U nesavršenim okolnostima, ali ipak veoma uspešno, održani su i brojni muzički festivali širom Srbije- „Arsenal Fest” u Kragujevcu, „Lovefest” u Vrnjačkoj Banji, „Belgrade Music Week” i „Nišville”. Ipak, organizatori ovih festivala suočavali su se ove godine sa najrazličitijim izazovima- od neminovosti planiranja u poslednjem trenutku, sastavljanja programa do neizvenosti u vezi sa uslovima pod kojima sme da se održi svaki od ovih festivala. Ove godine vratio se i BELEF sa sadržajnijim programom nego ikad- pratile su ga brojne predstave, izložbe, koncerti, što na Kalemegdanu, pod vedrim nebom, što u različitim kulturnim ustanovama u Beogradu.
Veliki pozorišni festivali takođe su održani u nešto izmenjenim okolnostima. „BITEF” festival, 54. i 55. po redu, održan je pod sloganom „Na ivici budućnosti”. Tema je bila, pre svega, ekološka kriza, na globalnom, ali i lokalnom nivou, budući da se današnji globalni problemi tiču klimatskih promena, uništenja ekosistema, što bi za posledicu moglo imati kataklizme svetskih razmera, do projekcije sveta koji u savremenoj teoriji mnogi mislioci nazivaju posthumanizmom. U Novom Sadu je održan jedan od najznačajnijih pozorišnih festivala u zemlji, 66. „Sterijino pozorje”. Tokom ovog festivala publika je imala priliku da pogleda predstave koje su nastale za vreme pandemije i koje su, na neki način, vid umetničkog odgovora na celokupnu situaciju sa pandemijom, na koji način je uticala na naše mentalno i duhovno stanje.
Ove godine su u Srbiji održani i neki od najvećih filmskih festivala: najpre je početkom godine „Kustendorf” održan online, a zatim su Festival evropskog filma Palić, Filmski susreti u Nišu i Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji održani uživo, uz prisustvo publike. Ovi festivali, kao i filmske projekcije novih ostvarenja domaće kinematografije koje su usledile nakon njih u bioskopima širom zemlje, pokazuju da je publika bila zaista željna velikog platna, dobre glume i nekih priča koje ulivaju nadu.
„Kaleidoskop kulture”, održan je četvrti put ove godine u Novom Sadu, a tokom pet nedelja koliko je trajao realizovani su programi vezani za arhitekturu, književnost, vizuelnu, primenjenu i izvođačku umetnost. Iako je godina prošla bez Međunarodnog sajma knjiga, u okviru „Kaleidoskopa kulture” održana je „Noć književnosti”, koja je okupila brojne domaće i strane autore, kao i ljubitelje dobre knjige.
Kada je reč o modnim manifestacijama, „Serbia Fashion Week”, jedina licencirana Nedelja mode u Srbiji, prva se vratila revijama uživo nakon pandemije. Ove godine, ova prestižna manifestacija, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu i turizam, ponela je oznaku kvaliteta proizvoda i usluga „Najbolje iz Vojvodine”, tako da će od naredne godine, kada Novi Sad zvanično postaje Evropska prestonica kulture, nosioci ove oznake imati priliku da se jednom godišnje predstave na festivalu Serbia Fashion Week.
Naravno, pobrojane su samo neke od najvećih kulturnih manifestacija u Srbiji, ali treba naglasiti da su održani brojni pozorišni festivali u manjim gradovima, kao i činjenicu da su muzeji i galerije tokom čitave godine imali bogat program, brojne izložbe, što govori u prilog činjenici da uprkos pandemiji,kultura ima dovoljno jak potencijal da opstane. Uzevši u obzir i činjenicu da za kulturu, nažalost, nije izdvajano dovoljno sredstava, te da se sa različitim izazovima suočavala i pre pandemije, možda bi o njoj ipak trebalo govoriti sa dozom optimizma- ona postoji, za nju postoji potreba i neizostavan je deo naših života i u najtežim vremenima.
Tekst: Vladislava Milovanović Milošević
